RTV Teorija i praksa

ostvarivati bez prevelikog učešća i sa prekidima, ili di) koja zahteva intenzivnu, u većoj ili тапјој meri, koncentraciju. Ove dve poslednje situacije mogu sa javiti sa manjom neposrednom uočljivošću. Treba insistirati na onom „u načelu” i na činjenici da „koncentracija” i njena suprotnost ne označavaju nužno stvarnu intenzivnu koncentraciju, ili obrnuto, već jedan pragmatičan stav koji je formalno obavezan, bez obzira kako će posle biti realizovan. Jasno je da i gledalac reklame može biti veoma zadubljen u ono što gleda, kao i da čitalac u biblioteci može biti bezvoljan da zadrži pažnju. Takve situacije bi se mogle detaljno opisati; ali bez suvišnog odlaženja u širinu, može im se dati jedno implicitno opravdanje ako se postavi najobičnije pitanje: zašto televizija i štampa mogu sebi da dozvole da prekidaju emisije jedni svakih pet-deset minuta (kao što se dešava u Sjedinjenim Državama) a drugi članke reklamama koje zauzimaju prostor od deia strane do čitave strane ili više? Zašto se nešto slično ne dešava, ili se bar ne dešava na tako upadljiv način, u knjigama, čak ni onima namenjenim najširoj publici? Ni ovde nema nikakvog lingvističkog a još manje tehničkog, pa ni ekonomskog razloga, ukoliko je tačno da ekonomski život jedne knjige, barem u Italiji, traje oko šest meseci. Posjtoji, međutim, prividno, razlog „ranga”, zasnovan u krajnjoj liniji na pragmatičkim razlozima; na tipu pragmatičkog međudejstva koje se uspostavlja između čitaoca i knjige, na tipu „instrukcija” (kako se kaže u pragma-lingvističkom žargonu) koje knjiga daje čitaocu i na tipu „odgovora” kojima se čitalac opskrbljuje. Jednom rečju: zasniva se na tome kako se čita knjiga u odnosu na to kako se čitaju novine ili prate televizijske poruke. Jedno „како” koje ne dolazi posle knjige, već je u njoj utemeljeno, i o kojem izdavač mora voditi računa, jer očigledno čini deo te složene međunarodne mreže u okviru koje nastaje i zbog koje živi, i u ekonomskom pogledu, jedna knjiga - barem sve dokle se bude upravljala po današnjim pragmatičkim pravilima. (Da samo pomenemo uzgred nešto čime ćemo se docnije pozabaviti sa druge tačke gledišta. Zanimljivo je da mnogi časopisi među kojima i nemački „Stern”, raspoređuju reklame u velikom broju na stranicama

155