RTV Teorija i praksa

koje se bave aktuelnostima ili zanimijivostima, dok ih proređuju na stranicama iz „kulture”, shvaćene u užem smislu. Kultura i dalje u tom užem smislu. ima, međutim, sasvim drugi tretman u nekim drugim časopisima, kao što je na primer italijanski „Espresso”. A to, dakle, znači, da je pragmatičko međudejstvo koje zahteva ova vrsta članaka shvaćeno, pa samim tim i pragmatički unapređeno, na suprotan način u ova dva slučaja.) Sada se odmah uočava da se sve situacije koje potpadaju pod a) + ai), b) + bi) itd. ne mogu pragmatički razgraničiti u odnosu na druge situacije, osim kada je reč o njihovim uopštenim vrednostima mestakoje zauzimaju. Pa i ta delimitacija je verodostojnija posmatra li se u dijahronoj dimenziji, tamo gde se sučeljavaju različita dominantna mesta, nego u sinhronoj. gde će - kao što je rečeno dominantno mesto težiti da podari jednu sebi svojstvenu sonalnost čak i onim tipovima komunikacije koji nastaju na osnovu tradicionalnih mesta. Isto tako se vidi da situacije koje potpadaju pod a), b) itd. odgovaraju restriktivnijoj pragmatičkoj definiciji koja se tiče aktuelne televizijske komunikacije. Na toj osno\ i treba postaviti problem „popularizacije umetničke baštine”, ne u odnosu na jedan uopšteni „audiovizuelni jezik". već u odnosu na specifičan - pragmatički određen - „televizijski jezik” ili „televizijsko ponašanje”, težeći ne nekakvoj tobožnjoj specifičnoj „ekspresivnoj formi”, već konkretnim načinima njenog korišćenja. Još jedan primer da bismo do kraja pojasnili stvar. Više je nego očigledno - ostajući i dalje na uopštenom audiovizuelnom području, u njegovoj materijalnosti da se mogu proizvoditi sadržaji koji su. na primer, posvećeni upravo umetničkoj baštini, kako za učenike nižih razreda osnovne škole, tako i za odraslije đake. za studente, za odrasle raznih stepena obrazovanja, za stare, za sredovečne, za poštansko-telegrafske službenike, za sekretarice - na osnovu postupaka koji bi bili điferencirani u određenoj meri u funkciji raznorođnih klasa prirnalaca. Čak i kada je reč o sadržajima namenjenim stručnjacirna, oni mogu biti raznorodni u za\ isnosti od toga da li su napravljeni za didakličko korišćenje, informativno-dokumentarno ili čak za korišćenje u naučnom radu. Svakom od

156