RTV Teorija i praksa

Maričičem, Đurkovićem i drugima. Još smo u ringu na neki način. Ja sam devet sezona učio zanat u Nišu. Radio sam skoro sve što bi jednog mladog reditelja moglo da interesuje u pozorištu. Dobio sam i specijalizaciju u Parizu, što je u ono vreme bilo vrlo teško. Shvatio sam da treba nešto sasvim novo da radim da bih sebe proverio. Tada mi se dopalo da počnem sa televizijom. Bio je to kraj pedesetih godina. Imao sam izvanredan status. Mogao sam da radim predstavu koju god zaželim, odlične glumce, dobrog upravnika, situaciju kakvu bi svako poželeo, dobre prihode. Bilo mi je lepo. Ali, ja počnem od nule. Javim se na konkurs. Tada su se tražili reditelji. Pođem u Beograd sa porodicom, bez stana. Počne katastrofa. O televiziji pojma nisam imao, sem onog što sam gledao. Tada se prva generacija reditelja na televiziji već plasirala: Ravasi, Mrmak, Šotra, Beca Samardžić. Sve njih je vođio tada Lola Đukič, Ja sam bio < čovek koji dolazi iz provincije da postane reditelj. Bilo mi je užasno teško. Mislio sam da je to zanat koji ja nikada neču savladati. Znate šta znači ući u video-režiju : sa šest monitora? Tada još nije bilo snimanja, sve je išlo uživo. Na trenutke sam pomišljao: vratiću se u Niš i smejače mi se ceo grad i pozorište koje me je odvračaloc od toga. Međutim, stegao sam zube. Pojavila se srećna okolnost, reditelj Janez Šenk je otišao za Ljubljanu i meni su dali šansu. Dobijao sam samo koščice, ne koske, , već koščice, ono što je ostalo kad se podele drame, muzičke emisije... Ja sam počeo od „malo lirike”, pa pet minuta emisija nečeg, ali meni je to bila odlična škola dan na neki način savladam „strah od letenja”, a to je da se шј video-režiji osećam kao čovek, kao pilot u kok-pitu, u Boingu 747,' gde imate milijardu dugmadi i kazaljki. Znači, srećno sam prevazišao učenje zanata u etapi dok televizija još nije bila dobila magnetoskop i dok se nije ?’ krenulo sa novim Ijudima. Mada nisam pripadao veteranima, ja sam ipak bio u grupi u koju se moglo imati poverenja i poveriti joj posao malo odgovorniji, več neku TV dramu, spektakl. Radio sam kviz, muzičke emisije. A.Š.: Koja emisija je bila prva značajna , prava? A.Đ.: Za moje probijanje bitna je bila drama Aleksandra sPopovića Nameštena soba. To je bio moj prelomni

202