RTV Teorija i praksa

komentarima specijalista za masovno komuniciranje ’reprezentuju’ interese javnosti...” 0 sistemu sa participatornom (samoupravnom) prirodom funkcionisanja za sada se može govoriti samo kao o idealnom tipu koji bi obezbedio dvosmernu komunikaciju i dijalog u društvu i informisanju. Ovakav sistem informisanja, kakav kao prauzor autor na neki način vidi u komuniciranju jednakih i slobodnih građana u antičkim izokratijama, danas bi morao da „pokriva” sve faze odlučivanja objektivizaciju i artikulaciju realnih interesa njihovih nosilaca. Preduslov za ostvarenje ovakvog načina informisanja je izgrađivanje potpuno novih tipova političkog sistema sa neposrednom samoupravnom demokratijom. Pod izvedenim funkcijama informaciono-komunikacionog sistema autor podrazumeva: informisanje, obrazovanje, rekreativnu i ekonomsko-propagandnu funkciju. U klasifikaciji određenih tipova sistema informisanja predstavljeni su komercijalni tip, kakav se primenjuje u SAD, Kanadi, Japanu, Australiji, a od osamdesetih godina i u Italiji i Francuskoj. Posebno je obrađen informaciono-komunikaciom sistem SAD (štampa, radio i televizija). Tip javne službe u informisanju primenjuje se u Velikoj Britaniji, gde karakteristično umerenu pravnu regulativu odnosa njegovih činilaca nadopunjava odgovorno ponašanje specijalizovanih grupa i agenasa, ali je pravni uticaj države prilično slab, mada sistematičniji nego u zemljama gde je zastupljen komercijalan vid. U poglavlju koje predstavlja državno-partijski tip informaciono-komunikacionog sistema analizirana je Savezna Republika Nemačka, zatim Nemačka Demokratska Republika - nekada jedinstvene države, 1 sistem Indije koja reprezentuje tip informisanja kakav se najčešće primenjuje u zemljama u razvoju. Među savrmenim informaciono-komunikacionim sistemima konstituiše se i nov tip socijalističko-samoupravnog sistema. U klasičnim klasifikacijama on ne nalazi mesta, a savremenim tendencijama nauka još uvek ne poklanja dovoljno pažnje.

259