RTV Teorija i praksa

učenika sasvim se izgubio) i sadašnje obziranjena majstore nije jedino radi pozitivnih rezultata umetnosti u apstraktnom, koliko i radi sigurnijeg razvijanjaumetničkih individualnosti. Kad se samo pomisli kakvu su ulogu igrali Е1 Greco i Velasquez pri formiranju impresionizma, još рге da je Picasso pošao od acteške umetnosti i od Ingres-a pa potvrdio svoju ličnost u kubizmu, onda se takav odnos može nazvati samo direktnim i svesnim iskorišćavanjem: otprilike odnosom koji postoji između naučnika gdejedan polazitek od stvarnih rezultata svoga prethodnika. Zakon razvijanja današnje umetnosti ide potpuno u duhu savremenog života čija je jedna polovina bar primena naučnih eksploatacija radi bolje potvrde novih individualnosti: i to ne individualnosti pojedinaca no čitavih kolektiviteta odnosno sekta. Osobenost ličnosti sadanjih pojedinaca samo je u odnosu naspram pojedinaca ranijih generacija Moglo bi se zaključiti da posle velikih epoha anonimnih sudelovača na umetuost - Egipta, Bizanta, Gotike; posleindiviđualnosti renesansa i post-renesansa, nastupa opet težnja kakvoj anonimnoj eri, pod koju, široko uzet, potpadao bi i sam impresionizam po srži svoje estetike, pa: pokušaj uvođenja jedne sjajne umetnosti u inkognitu a pod opštim i skoro nemogućim imenom crnačke; i najzad, poslednji pokreti koji tvrde da postoje opšta i neoboriva pravila ateljea uz modemi temperamenat umetnika. Pored svega toga što najdubljim instinktom svaki umetnik teži da se unekoliko diferencira od svoga đruga, ipak je opšte saosećanje duhovne novine toliko jako i nadmoćno, toliko pretežno u opredeljivanju načina ostvarivanja, da ova epoha sa svom svojom ogromnom i prvom velikom individualnošću posle Gotike ostaće budućim generacijama u obliku anonimne i kolektivne manifestacije umetničkoga stila. No pogledajmo dve velike sasvim monumentalne realističke slike Šumanovića: Berbu i Ribare. Posle ove epohe stila i stilskog odabiranja nastaće verovatno doba neo-realizma gde će umetnost opet biti bol najinteresantnijeg temperamenta i radost najinteresantnijeg pejzaža, kao što je to već i bivalo. Savremenik, XVI, 3. 1921. Priredila

Ružica Varda

155