RTV Teorija i praksa

vrednost ima kao i okolne stvari odnoseći se međusobno sa njima, dok će u ovoj novoj reainosti on biti taj na koga će se odnositi sve ostalo. U životu je na primer Gitaraš zarobljen prostorom i raskidan vremenom, u slikarstvu naprotiv spajanje vremena i prostora je savršeno, time je stvorena mogućnost njegove multiplikacije. Evo da slikarSavaŠumanovićnapregnutdaeksploatišućirezultate crtanja i građenja kod Engra (Ingres), boje i kompozicije kod Pusena (Poussin), i primenom izvesne pozitivne naučne analize, ispolji što više i što sigurnije svoju ličnost. Jasam često slušao o cerebralnosti takvog puta umetničkih ostvarivanja. Kakva užasna zabluda. Postoji discipliniranje svoje snage, postoji vaspitanje svoga temperamenta, postoji šire gledanje i unošenje nove osećajnosti koje svako veliko doba donosi sobom. Cim posle naučnog i več ušabloniziranog načina posmatranja u umetnosti dođe neko novije, ovo uvek izgleda cerebralnije, prvo što je za nju potreban izvestan napor kod umetnika da se ne bi upalo u stvari, i zatim što jepotreban jošjači intelektualan napor publike da ga shvati i prihvati. Milan Dedinac dobro zna da je umetnost velika igra tragične mladeži pa ipak se upustio u nju, jer ga je privlačila mudrost stvaranja i širokelinijehorizonta; još smelijejoš sa većom upornošću pošao je u nju krepki mladić Sava Šumanović. Njemu je potreban stil, veliki stil, i on se oseća kao saradnik grade'. inara i arhitekte na dizanju velikih spomenika: utoliko mu je teško na poslu samom u ateljeu. Kakve čvrste i snažne konstrukcije izbacuje iz sebe, čvršće no stene, Kada je lirski i u prostoru ravna rešenakompozicija, nastaje па mučnom uravnotežavanju elemenata postavljenih; za izrazom teške mase dolaziizražavanje lakše mase: za oštrim uglovima i pravim linijama, obline; za kockom, valjak; za toplim tonom, hladan; za osvetljenjem, senka. Sasvim je spcredan, ovog momenta, talenat Šumanovićev, jer se njegov značaj mogao zaključiti još na ranijim epohama njegovog razvijanja (impresionizam, impresionizam uz sezanstvo i jedna vrsta ekspresionističkog realizma), ono što je mnogo važnije to je; da li je estetika koju je sad prihvado prava i duboka estetika, da li je ovaj put koji ga vodi u novi realizam, kao što će neumitno i svu evropsku umetnost odvesti, došao sam nužno i neizttežno. No po samim dubokim principima ovih umetničlcih pokreta držim da su oni manifestacije velikog i Jtolnog stila, kao onog koji nam je dala Gotika. Nikad jedan umetnik ispunjen osećanjem novoga doba i željom da ostvari nove sinteze umetnosti nije pravednije osetio potrebu da eksploatiše tradiciju, nego što je to danas ili će biti tek sutra. Nikako nije to ni pozajmica ni ugledanje (renesansni odnos između učitelja i

154