RTV Teorija i praksa

А. S. : - Neki Ijudi smatraju ekran rendgenom, dok drugi kaiu da je to scena п scena na kojoj se sve može odigrati Ш igrati. A. Š.:-Tvoj stil rada, osim ležernosti sadrži i neku prisnost sa sagovornikom u kojoj se, bez obzira ko je gost, odražava jednak pristup, uvažavanje ličnosti. K. K.:-Moramo da poštujemo čoveka kome posvećujemo emisiju koliko i gledaoca kome se obračamo. Naš gost može da govori o ozbiljnim stvarima ili da se šali, ali sve to mora biti izrečeno dostojanstveno. Imam u vidu da ne postavljam onakva pitanja kakva gledalac ne bi postavljao. Strašno me nervira ovaj „novi val“ koji insistira na nekom odnosu koji ponižava čoveka sa kojim se razgovara. Postavljaju mu nesuvisla pitanja da bi ga zbunili. I to prolazi na našoj Televiziji. Gledaocima se to ne dopada, ali takvi razgovori su zastupljeni u svim našim programima. Ima Ijuđi koji uživaju u luđoj degradaciji. Mi volimo da se šalimo, i kada nemamo smisla za humor, na tuđ račun. A. S.:- Reklo bi se da je to neki novi stil? K. K.: - Da, kođ nove plejade sve prolazi, kao i hunjkavi glasovi i Ijudi koji ne znaju da govore. A. Š.:- Demokratizacija ekrana i mikrofona? K. K.:- Demokratizacija treba đa ide dotle dok ne kvari jezik i sluh, U to spada dikcija, akcenat i izgovor. Kada neko ima govornu manu ne bi smeo da se pojavi. Naša deca se sa TV programa uče kako treba govoriti. Ako neko hoće da uči naš jezik sa ekrana, kako će TV govor uticati na njega? Učiti od čoveka koji od naših trideset glasova ume da izgovori dvadeset i pet? A. S obzirom na to da si dugo na televiziji, koga smatraš uzornom TV ličnošću i da li ona kod nas postoji? Kada sam pripremaš emisiju, ko ti se čini značajnim? K. K.: Mislim da u raznim oblastima beogradska televizija ima Ijudi ođ kojih sam mogao da naučim mnogo. Mile Zdravković je kao spiker imao osobinu koju sam ja želeo da preuzmem. Izgledalo je kao da čita ravno, a gotovo u svakoj vesti je imao svoj stav, ali je to uvek bilo malo dozirano, nije bio nametljiv. Sećam se njegove interpretacije vesti o Kenedijevoj smrti. On je to pročitao sa dostojanstvom, ali bez patetike. Delovalo je tragično. Mislim da bi to za istoriju televizije trebalo sačuvati u dokumentaciji. Od Dragana Nikitovića se može učiti kako govoriti satima, on je užasno izdržljiv za mikrofonom. bez

160