RTV Teorija i praksa

se bavi formulisanjem odlika vokalne ličnosti koja biva ocenjivana, pri čemu su dati pregledi - vokabulari ocena što su ih dali poljoprivrednici, industrijski radnici, radnici u trgovini, ađministrativni radnici, glumci, penzioneri, domaćice, učenici i studenti, konačno stručnjaci. Svi oni, svojim jezikom, iskazivali su svoja mišljenja -,o načinu govora na radiju - '. Na osnovu navedenih karakteristika koje su dali slušaoci i stručnjaci moglo se konstatovati, veli autor, ~đa je u suštini zahteva naših ocenjivača pre svega mogućnost da se ostvari misaona komunikacija koja u isto vreme predstavlja i prijatan akustički događaj" (99). Većina ocenjivača pod dobrim govornikom podrazumeva čoveka čija je vokalna ličnost sposobna da uspostavi komunikativni proces. Ove osobine govorne ličnosti, pak, proizilaze iz (navodimo); A. Interpretativno-ekspresivnih karakteristika - uživljenost - osmišljenost - melodija rečenice s pauzom - lakoća saopštavanja - tačnost u tumačenju zapisanog - živost; B. Intonaciono-ekspresivnih karakterislika (organski faklori) - visina glasa - jačina intenziteta glasa - boja glasa - brzina, tempo govora; C. Izgovornih karakteristika - artikulacija - izgovaranje - akcenat; D. Sveukupnosti utiska - übedljivost. Kao i recenzent ove knjige, Raša Popov, i mi smatramo da najbolji deo Dragojlovićeve knjige predstavljaju njeni zaključci. Reč je, dakle, o malopre navedenim ekspresivnim karakteristikama vokaJne ličnosti, koje svojim značajnim delom upravo poklapaju ono što se tokom izlaganja u knjizi i želelo reći.

171