RTV Teorija i praksa

Е, kada smo počeli, čini mi se da smo bili opsednuti televizijom. Svi smo radili sve. Jednostavno - postojaia je televizija. Mi nismo postojali. Kada snimam emisiju ne mogu istovremeno ni na šta drugo da mislim. Nosim uvek sa sobom foto-aparat Ponekad nešto škljocnem. Bio sam na Greniandu, kuda čovek retko ima prilike da ode. Kada sam se vratio primetio sam da nemam nijednu fotografiju. Bio sam toliko opsednut onim što pripremam za emisiju da sam jednostavno zaboravio na sebe. Ljudi me često pitaju da li ću napisati neku knjigu o svemu tome. Međutim, ja konstatujem da nemam materijala, nikakvih drugih zabeleški sem onih za Karavan. Mi tada nismo mislili na sebe, na svoju karijeru. Bili smo obuzeti televizijom, kao što se u političkom žargonu mislii kaže- kao skojevci- to je onaj omladinac koga vuče ideja i ne misli ni na šta drugo. Danas je televizija nešto drugo. Ranije smo se svi poznavali, svakodnevno viđali u studiju na Sajmištu. Sada je televizija monstrum. To je jedna zahuktaia mašina u kojoj se teškomožeš snaći, kao lavirint sa bezbroj hodnika Mislim da je meni TV pružila priliku da se izrazim, verovatno, na najpođesniji način. Neću da pravim poređenja, bilo bi neumesno, ali verovatno da Andrić ne bi mogao da bude ono što jeste da пе postoji institucija pisanja knjige. Televizija mi je omogućila da izrazim svoje davnašnje želje. Prema tome ja sam zahvalan tom mediju, srećan sam što se u mom veku pojavio. Da sam se rodio pedeset godina ranije ne bih mogao verovatno da se tako izrazim. U literaturi to ne bih uspeo kao što sam na televiziji. Ne volim da menjam sredine, načine, ostao sam veran Karavanu. Čini mi se da sam mogao i nešto drugo da radim. Mogao sam drukčije. Skale Mitić je, recimo, čovek koji uvek traži nešto novo, novo, n0v0... Mene su Ijudi pitah da li sam pri kraju, da li sam se iscrpeo, da li ću raditi nešto drugo. Ali ja sam bio uporan, ili inertan. Možda je to jedan od razloga što sam ostao na televiziji. Televizijaje silno sredstvo širenja kulture, spoznaje, na kraju nismo ш svesni kako su Ijudi dobili drugu sliku o svetu. Nekada se samo iz knjige ili malo iz nekog dokumentarnog fiima moglo saznati kako izgleda neka zemlja. Sada znamo kakoizgleda Afrika- rastinje, Ijudi. ulice. Na kraju, televizija nam je otvorila vidike. Ranije je postojala provincija Njeni Ijudi nisu viđali umetnike, sportiste. Zahvaljujuci televiziji provincija danas ne postoji. Svako zna kako izgledaju stram političari, umetnici. Upoznali su geografyu, stare grčke grobove. Pre pet-šest godma bio sam eradski odbomik i tada sam se zalagao, ali nisam mogao da prodem - da se oku'barske nagrade dodeljuju i za

178