RTV Teorija i praksa

PREDRAG PERISIC, Televizija Beograd VREME KONTAKT-PROGRAMA JE PROSLO Izneću neka svoja lična mišljenja, zapažanja koja bi mogla biti disonantna sa ovom diskusijom ali po nekom mom dubokom übeđenju, prvo ovaj razgovor je zakasnio nekoliko godina. Mislim da je vreme kontakt-programa, na žalost, prošlo. Naveo bih sinoćno Kino-oko, to je emisija koja je imala svoj uspon, međutim sinoćno izdanje pokazuje mrzovoljnog voditelja, mrzovoljne sagovornike, po meni nekompetentne za tu vrstu razgovora, koji je više ličio na kafansko ćaskanje nego na jednu ozbiljnu temu o nasilju. Zlatno doba kontakt programa bilo je pre desetak godina, kada su ti programi na radiju i televiziji razbili stereotip i konvenciju koja je vladala do tada u načinu vođenja i prezentiranju raznih sadržaja na radio-televiziji. Došli su mlađi voditelji, sa provokativnijim temama, sa jednom dozom agresivnosti. Oni su prosto naterali sagovomike da izađu iz nekih konvencionalnih odgovora i da potraže prave odgovore na prava pitanja. U to vreme se pojavio Studio B. Sad već ukidanje jedne značajne emisije na Studiju B, koja je po meni, bila poslednja provokativna emisija, vodio je Marko Janković, govori evenutalno u prilog ovoj mojoj tezi da su današnji kontakt-programi u stvari negde na periferiji nekih pravih događanja. Pokušaću da odgovorim, zašto se to, po mom mišljenju, danas događa. KOMPETENTNOST SAGOVORNIKA Kontakt prograrni su svuda u svetu vrlo populami. DijaJozi koje su imali Nikson i Kenedi, Nikson i Karter, čak su odlučivali o nivou utiska koji ostavlja na TV gledaoce. Vrhunac te naše vrste programa, mnogi se ne sećaju, bili su Aktuelni razgovori koje su vodili Sćekić i Mitević u kontaktu sa vrhunskim političarima. S promenom u društvu u pojedinim oblastima, sve se više gubi kompetentan sagovornik koji na izvestan način izlazi iz neke prosečnosti. Ti programi, u stvari, zahtevaju popularane ličnosti i da njihov domen rada bude poznat širokom gledalištu. Od politike do šou biznisa imamo niz Ijudi koji su nekompetentni za poslove kojima se bave i hoću da kažem da više nemamo „individualnih ličnosti“, tako da se beži u jednu dozu prosečnosti. Na taj način, čini mi se, nemamo