RTV Teorija i praksa

DRAGAN POPADIC, Filozofski fakultet, Beograd POVISENA AUTENTICNOST ZBIVANJA Ja ću posmatrati radio i televiziju u društvenom kontekstu, kao posrednike usvajanja društveno relevantnih oblika ponašanja, uverenja itd... Možda je televizija u celini po svojoj prirodi kontakt kao što je rečeno, ali i onda taj kontakt bi bio neke neobične vrste. Učitelj uđe u prvi razred i kaže;.,Dobar dan, deco!“ a deca stoje i gledaju šta će dalje da se dešava, ne odgovaraju-dobar dan“, nego, kao na televiziji čekaju. TV uči nekom posebnom kontaktu koji je prilično neuobičajen. Sa razvojem ovih medija postojaio je mišljenje, a i sada je rasprostranjeno, da su ova srcdstva masovne komunikacije izuzetno snažna u formiranju stavova da je pojedinac prosto nemoćan pred nekom njihovom svemoći. Ispitivanja su pokazala da su efekti televizije dosta ograničeni, zapravo veoma mali, što je bilo prilično začuđujuće. Sada preovladava mišljenje da sredstva masovne komunikacije više deluju na neke spoljne načine ponašanja nego ii ideje, stavove i shvatanja o društveno važnim pitanjima. Zabavljačka komponenta potpuno prekriva socijalizacijsku ulogu i komponentu. Zašto je to tako, odgovoriću baš analiziranjem kontakt-programa. » Izdvojiću njihove dve bitne odlike koje svaka posebno, nisu bitne samo za kontakt-programe, ali retko koja druga medijska forma ima obe od njih udružene zajedno. Prva je neki doživljaj povišene autentičnosti zbivanja, a druga- demokratičnost mišljenja. Povišena autentičnost zbivanja direktnog prenosa od reprize. Kontakt-program je živ program i to je ta prednost, osećanje da se nešto upravo dešava, bogato mogućnostima. Taj kvalitet ne postoji sarno kod kontakt-programa, postoji kod vesti, direktnih prenosa itd. I upravo ova prednost nekako čini da se on često koristi kao lak način da se bilo kakva koncepcija, ili program poboljša, dobije u zanimljivosti, autentičnosti itđ., što onda dovodi do povećane produkcije i lošijih kvazi-kontakata.

30