RTV Teorija i praksa

jednoj visokoprofesionalnoj televiziji ili na radiju moraju da imaju ambicija da ne budu samo komunikacijski oblici nego da otkrivaju i estetiku, znači da otkrivaju umetnost ili jedan jezik komuniciranja s Ijudima, delovanjem na Ijude ali, čini mi se, da se tu nedovoljno u našem profesionalnom životu otkriva problem pripremljenosti dramaturgj'e samih kontakt-programa. Kad kažem dramaturgije, onda mislim i na režiju kotakt-programa kojima bi neki krajnji cilj morao da buđe iznošenje istine. Istine kao najvišeg kriterija delovanja па Ijude. Mi smo često svedoci situacije da se parcijalno prikazuje stvarnost. Televizija, umesto datraga za vizuelnim jezikom, ili atiđiovizuelnim kontrapunktom, često se pretvara u monološki iskaz. Hoću reći da ova teza koja se postavljaovde o tzv. dijalogu, kao osnovnom uslovu svakog kontakta, mislimdaje središnjejezgro, daje to središte dramturgije kontakt-programa. Jer, kontakt-program je odista program, kontakt je doticaj, saobraćanje. Kontakt je najvi'i oblik međuljudske humanizacije. Otuda smatram da su ovi programi vcoma važni, da idu u samu prirodu medija. Mi ne možemo da ih odvojimo od medija, jer mediji imaju svoje oscilacije kao i sam život. Mi živimo u jednom kriznom, vremenu i otuda, čini mi se, to i u ovim medijima koji su otvnreni ili poluotvoreni. Na njima se na najboiji način odslikava ta suštiiia upotrebe ili manipuiacije medija Zapravo mi živimo u jednoj jednosmemoj komunikaciji. Problem d'.jalogaje u svemu, znači problem je dvojak. Ako je gledalac samo objekat jednog iskaza i ako on postaje samo predmet jednog delovanja. onda čini mi se da televizija postaje ono što Piter Bruk u teatru naziva mrtvim teatrom. Mi smo često svedoci mrtvog radija, mrtve televizije, mi živimo u poplavi inflacije. ukidanju nekih vrednosnih kriterija. Ljudi jedan deo svog postojanja, svoje egzistencije, nlažu u lažne komunikacije. Otuda smatram da su i radio i televizija dobrim delom neprirodni mediji, a samom činjenicom da ti mediji zloupotrebljavaju svoj auditorij, oni ukidaju slobodu, опо što je, čini mi se, suština naše egzistencije. Ukidanje slobode, iaj pomak slobode, sužavanja njenih g. anica čini mi se da jeste jedan od najopasnijih oblika dejstava ovih medija. i radio, па neki način, doprinose da se javlja utopijski život, neprirodna situacija u kojoj mi živimo. Jasmatram da ćei eksplozijamondovizije, a verovatno i u naše vreme uvođenjem kablovske televizije ili televizije kao pisaljke na neki način televizija zaista imati funkciju jednog intimnog pisma, televizija će biti naš sagovornik kakav ostvaruje literatura, umetnosti, kakav ostvaruje pre svega pozorište, kao jedan

36