RTV Teorija i praksa

Program je rađen prema holandskom modelu, tako da reklame ne bi smele da traju duže od osam minuta, kao i da ne prekidaju program; 12 inostranih stanica koje emituju program u Belgiji moraće da se pridržavaju ovih propisa, a neke od njih i da menjaju programski format. („Belgian Broadcasters Mull Commercials for 1985“, World broadcast news, SAD, jun 1985) Velika Britanija: Zahtev BBC za povećanjem godišnje pretplate za 19 funti je odbijen, a to znači 65 miliona funti manje u prihodima za sledeće tri godine. Godišnja pretplata će ostati 58 miliona funti, kao što je određeno 30. marta ove godine. BBC bi, međutim, mogao da se nada novom izvoru prihoda, ukoliko specijalni Komitet, oformljen ove godine, odobri povratak reklama na neke ili sve programe. Predsednik BBC Stjuart Jang, koji je ovakvu ideju odbacio prošle godine, obećava da će, ukoliko Komitet donese pozitivnu odluku, BBC obaviti posao savesno. Protivnici uvođenja reklama na kanale BBC su Udruženje nezavisnih TV kompanija i Laburistička stranka, koja preti da će oboriti svaku odluku u korist uvođenja reklama, ukoliko pobede na sledećim izborima. („The BBC Seeks Alternate Revenue Source", World broadcast news, juni 1985) Ita Uja: Godišnje se u Italiji emituje više reklama nego u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji zajedno. Zahtev RA! za povećanjem prihoda od propagande je odobren °d strane Komisije za radio-difuziju. Ovo je obradovalo propagandiste, ali se industrija plaši da bi to moglo da izazove suprotnu reakciju auditorija. Pre samo šest godina situacija je bila sasvim drugačija. Kompanije su cekale na red da bi dobile prostor na TV za reklamu, koji je bio ograničen zakonom, a osim toga, monopol na reklamu je imala štampa. Danas, samo kompanija Publitalia prodaje oglase za tri kanala i tri popularna magazina, sa prometom od 550 miliona dolara u 1985. Ova kompanija prodaje vreme za oglašavanje na veliko i u paketu, tako da prodaja ide bez kontrole. Ne postoji uvid u rejting auditorija, kao ni da li Ijudi uopšte gledaju

287