RTV Teorija i praksa

111 programu Radio-Beograda, neposredno, muzikom i rečima, prikaže povezanost muzičkog stvaralaštva kroz vekove i da ukaže kako razvoj muzike nije bio ništa drugo do neprestano nastojanje da se otkrivaju nova i nova sazvučja i tonske kombinacije. Zato je u središte svoje radio-igre postavio izmišljenu ličnost, Magnusa Kordijusa, koji je, kako sam autor ističe, „oličenje muzičara-inovatora radoznalog duha i istraživača koji živi svoj izmišljeni život u faktografskom okruženju istorijske stvarnosti". Kompozicije Magnusa Kordijusa a valja znati da je ta dela za ovu emisiju komponovao njen autor, sam Herman Rehberger, nisu naišle na razumevanje suvremenika, Ijubitelja muzike negde sredinom XVI v., ali su, zato, nagoveštavale buduća muzička kretanja i tokove sve do najnovijih, modernih muzičkih tekovina i stremljenja. „Ostaje tako Magnus Kordijus slomljen pod pompeznim točkovima muzičke istorije. Ali on ipak nije usamljen u svom zaboravu. Naprotiv, u dobrom je društvu. Zar nije i Johan Sebastijan Bah morao da sačeka stotinu i pedeset godina da bi bio ponovo otkriven i ’rehabilitovan’, izbavljen iz nepravednog zaborava“ zaključuje u uvodnom objašnjenju svoje radio-igre Magnus Kordijus Herman Rehberger. Radio-igru Magnus Kordijus Rehberger je komponovao tako što je formirao niz naizmeničnih iskaza ili monologa Pripovedača (koji, obično, uvodi u situaciju i daje neophodna objašnjenja), Hroničara (koji, nadovezujući se na Pripovedačeva saopštenja, u delimično arhaičnom stilu, još neposrednije oživljava istorijska zbivanja iz XVI veka) i samog Kordijusa, koji neposredno govori o vlastitom životnom putu. U taj niz on je interpolisao više kompozicija koje je pripisao Kordijusu. Ta dela i konkretno odražavaju Kordijusova nastojanja da ostvan muzičku reformu. Rehberger je uspeo da kazivanja Kordijusa, Pripovedača i Hroničara poveže u skladnu celinu i tako ostvari celovitu priču. Reditelj Nada Bjelogrlić nastojala je da prilikom realizacije radio-igre Magnus Kordijus izmiri i prevaziđe različnosti u tonu i načinu opisivanja događaja i da tako