RTV Teorija i praksa

ostvari potrebnu ravnotežu između hladnih ili objektivnih iskaza Pripovedačevih ili Hroničarevih i neposrednog izlaganja samog Kordijusa. U tome je uspela zahvaljujući preciznom govornom izrazu protagonisla, od kojih najpre treba istaći Predraga Ejdusa, koji je iznašao odgovarajući narativni ton kao Pripovedač. I ostali izvođači ove radioigre Milan Mihajlović, Dejan Đurović, Bora Stojanović i Branko Vujović, doprineli su, svako prema velieini svoga zadatka, da izvođenje bude ne samo zanimljivo, nego uvek da ima i izvesno, ako se tako može reći, obeležje, koje, poput patine na delima likovnih umetnosti, omogućuje neposredne asocijacije na prošlost. Snimak ton-majstora Aleksandra Stojkovića bio je u svemu korektan: u narativne sekvence vešto i neosetno su interpolisani muzički citati i ostali zvučni efekti. Takođe, snimatelj je maksimalno iskoristio stereofonske mogućnosti pri plasmanu teksta, uglavnom monološke fakture, kao i prilikom korišćenja odličnih snimaka Rehbergerove muzike. Radio-igra Magnus Kordijus emitovana je, i to sa razlogom, u ovkru ciklusa Radionica zvuka. Ali, zar ona, po načinu oblikovanja teksta i znalačkom korišćenju izražajnih svojstava radija, ne bi mogla poslužiti i kao putokaz stvaraocima radio-emisija iz ciklusa Zvezdani časovi, na II programu Radio-Beograda? PREDNOSTI ~ŽIVOG“ RADIJA Kada sam za vreme trajanja Beogradskih muzičkih svečanosti (BEMUS) želeo da se informišem šta se na festivalu događalo prethodnog dana i da istovremeno čujem i kratak kritički osvrt na održane priredbe, slušao sam ujutro I program Radio-Zagreba, i to u vrerne između 7.30 i 8 časova. Tada sam mogao čuti sažete osvrte stalnog muzičkog kritičara Radio-Zagreba, Đorđa SauJe, o svemu što se prethodnog dana zbivalo na programu BEMUS-a. Slično je bilo i letos, kada sam u to vreme mogao čuti izveštaje sa Dubrovačkih igara ili sa festivala Splitsko Ijeto. Kritičari i izveštači RadioZagreba telefonski ili putem linka javljaju se svojoj

44