RTV Teorija i praksa

upečatljiva da zaboravite svoj doživljaj i doživite nešto sasvim novo kao da tu muziku nikada i niste čuli. Ako to nije uspelo, onda možda ni ne vredi snimati - i ploča je dobra. Kada ne postoji nova ideja koja bi stvorila novo delo, ne vredi ni počinjati. Ni inače, sve što nema tu kreativnu intervenciju u bilo kom od naših žanrova nema razloga ni da se radi niti da se emituje. Kao što nema povoda da se govori ono što nije bar do izvesne mere pametno i duhovito. A. Š.: Po vama bi ceo svet trehalo da ćuti , jer malo je inventivnih Ijudi. A. M.: Ukoliko mi razgovaramo za štampu da bi neko to čitao, a to je banalno, onda je besmisleno objavljivati. Novine su pune takvih intervjua i vi danas teško možete naći jednu ideju u novinama, Meni se čini da nema smisla umnožavati nešto što bar nije duhovito. A. Š.; Muzičke emisije čine dobar deo televizijskog programa, naravno u taj okvir ulaze i novokomponovane pesme i pop-muzika i sve ostalo Uzmimo, recimo, jedan koncert ozbiljne rnuzike. Videćemo prvo total sale. pa orkestra, zatim srednji plan dirigenta, pa prvog violiniste. krupno ruke klaviriste i tako redom... A. M.; Da, i to može da bude, baš to tako, veoma kreativno urađeno, da bude uzbudljiv događaj, prenos koncerta. Ocena treba da bude ovakva: mora biti bolje nego da sam na koncertu, Meni se čini da je, recimo, prenos prvog Pogorelićevog koncerta bio bolji od samog doživljaja u sali. Tu smo prvi put koristili trikove koji se sada primenjuju - usporavanje slike, fiksiranje slike, zamrznuti kvadrat u prenosu. Mislim da је to odlično funkcionisalo. Dobija se neki kvalitet koji u sali niste mogli primiti. A. Š.: U pravu ste. Bila sam na koncertu i bilo je veoma uzbudljivo, ali mi je kasnija repriza prenosa ostala u sećanju. A. M.; Sad postoje muzički televizijski žanrovi: direktni prenos, „spot” kao usvojeni način, onda razne kombinacije ta dva oblika, postoji muzička priča Imate čitav niz autora koji od slike prave priču, oni na taj

202