RTV Teorija i praksa

sa nekorn iluzijom da to što su naučili nije baš za bacanje. Trudio sam se da to bude pristojno. A. Š.: Da li ste vi zaposleni na Televiziji ili na Fakultetu? A M.: Na Fakultetu. Ali, na Televi/iji sam stainiji nego mnogi njihovi stalni. Ja sam se opredelio za televiziju. Strašno sam voleo televiziju. Ona odgovara mom temperamentu, da kažem pretenciozno: mom kreativnom duhu, onome što ja umem da radim u životu, po onome kako pulsiram televizija je moj medij. Osećam neponovljivo uzbuđenje kad uđem u video-režiju, osečam televiziju kao svoj prostor, miris i onaj visoki ton koji čujete - zujanje ekrana... To je nešto što mene uzbuđuje i inspiriše. Mislim da tu mogu dobro da funkcionišem. A. Š.: Od kada sarađujete na Televiziji? A. M.: Od 1969. A. Š.: Imate li šanse da režirate ono što želite, naravno u objektivnim mogućnostima Televizije Beograd? A. M.: Sve manje i manje. A. Š.; Imali ste uspeha, dobijali ste i međunarodna priznanja. Kako to da imate sve manje šanse? A. M.: Рге svega zbog gužve o kojoj vam pričam, ne samo rediteljske gužve, več i novinarske gužve, saradničke gužve... Ovo može da bude paradoksalno: s jedne strane tražim da budu primljeni reditelji i žalim se što nisu, a s druge strane smatram da je previše Ijudi na televiziji. Naravno da ne mislim da je previše reditelja. Mada, prvo mislim da reditelje uopšte ne treba primati, već im treba pružiti šansu da rade i da imaju neki kontinuitet. Televizija nije film da rade jednom godišnje, gde i kada u dve godine dobiješ da radiš film, to je kontinuitet koji se može poželeti. Televizija zahteva jednu emisiju mesečno, takav je ritam. Televiziji nikada neće biti dosta kreativnih Ijudi i ona mora biti otvorena /а nji h To je poenta ovog što hoću da kažem. A. Š.; Da li smatrate da je neophodno da režiraiu samo 1 profesionalno obrazovani reditelji? A. M.: Mislim da jeste. Pogotovu za televiziju. To je vrsta zanata koja mora da se savlada. Pa nemojte molim vas, zašto studiraju lekari? Stvarno me terate da

204