RTV Teorija i praksa

Vartkes Baronijan

FILMSKA MUZIKA UMETNOST ILI ZANAT

Muzika je zvuk koji misli Viktor Igo Teško je precizirati smisao uloge koju muzika ima u tako živoj i složenoj strukturi kao što je film. Pogotovo ako se ima na umu velika raznovstnost načina njenog uklapanja u ovu audiovizuelnu strukturu, zbog čegaje skoro nemogće precizirati granice muzike u višeslojnom zvučnom toku filma. Ove granice se mogu uočiti jedino iz ugla gledanja kompozitora takozvane čiste muzike, ali mi se upravo nalazimo na terenu prirrfenjene muzike, gde se njena uloga mora sagledavati u celini sprezanja sa drugim oblicima izražavanja. Na ovom terenu posao kompozitora i muzičara nije toliko sužen koliko su mu zadaci precizniji i strože uslovljeni vanmuzičkim razlozima. Otudaje kod filmske muzike neki put potrebnija dosetljivost no prava inventivnost i zanatska rutina no stvaralačka erudicija. Za razliku od kompozitora čiste muzike, koji teži čvrstini stilske samostalnosti, filmski kompozitorje bolji ukoliko je prilagodljiviji i stilski elastičniji, jer on podvrgava stilskoj proveri ono što mu je dato, a ne ono što treba da da. On se prilagođava već datim elementima i pravcima u koje se uklapa, a ne svojim unutrašnjim stvaralačkim zahtevima. U tom poslu filmski kompozitor često mora da zaobiđe sopstvenu stvaralačku ličnost, koristeći se maksimalno svojim zanatom. Da li je zbog toga filmska muzika više zanai nego umetnost? 1 jesle, i nijel Isto pitanje možemo postaviti i za oblast fotografije. I dobićemo isti odgovor. Jer treba prvo da podvučemo značenje pojma umetničkog i zanatskog. Da podvučemo da se ne radi o vertikalnom rangiranju, većo kvalifikaciji karakteristika. Zanat je i deo umetničkog stvaralaštva, i to ne mali i nevažan deo. S druge strane, čisto zanatstvoje umelo u nekim svojim oblaslima i periodima razvoja da se uzdigne do nivoa pravog

186

ESTETIKA