RTV Teorija i praksa

postupaka, od tonskog snimanja i miksovanja, ргеко polaganja perfo-trake sa slikom na montažnom stolu, do traženja celovitosti zvučne ravnoteže u sinhronizaciji. Ova tehnologija i manipulisanje zvukom kroz odgovarajuće akustičke i mehaničke sprave čim izrazito zanatski deo posla, ali deo koji se neposredno nastavlja i dopunjuje kompozitorski rad. Osim toga, u ovoj fazi, dolazi još više do izražaja timski rad u kome muzičar biva upućen na saradnju sa ton-majstorom, montažerom, šumaherom i, naravno, rediteljem, što sve potencira karakter primenljivosti i prilagodljivosti muzike i zvuka na fulmu. Jednom rečju, ovde se muzika iskazuje pre svega kao primenjena umelnost i kao funkcionalni deojedne široke dramaturske i audiovizuelne celine. Pokušaj defmisanja ove materije, čijaje istorija dosta kratka, izmiče preciznOsti, kao što je to bio slučaj sa pokušajima definisanja „čiste muzike” na nivou estetskih doktrina. Tu nam ne ide naruku ni priroda filmskog medija ni raznovrsnost uloga koju muzika u njemu može da igra. Već smo rekli da se ovde ne radi o sagledavanju karakteristika jednog muzičkog oblika, već o novoj muzičkoj oblasti, koja pri tom dobnm delom prelazi granice domenasame muzike. Muzika je tu uhvaćena gravitacionim poljem drugih načina izražavanja sa kojima se spreže. Njenaje osnovna karakteristika ne toliko u onome što pruža korz zvuk, 'već u načinu na koji se odnosi i saobraća sa ostalira izražajnim elementima. Ćini mi se da upravo zbog loga ne postoje vcliki kompozitori filmske muzike značaja jednog Betovena ili Stravinskog. ali takođe ne postoje ni filmski scenaristi šekspirovskih dimenzija. Veliki kompozitori koji su radili za film retko su dosezali nivo sopstvenog stvaralaštva iz oblasti autohtone muzike. a skoro nikada nisu uspeli da ga prevaziđu. Ma koliko bio značajan rad Prokoljeva na lilmu, njegova lilmska muzika mu obezbeđuje izuzetno mesto u istoriji filma, ali nije dovoljna i za odgovarajuće mesto u isloriji novije muzike. Retki su slučajevi izjednačavanja opštih muzičkih vrednosti i vrednosti filmske muzike u opusu nekog kompozitora. Ovakvo srećno ukrštanje uspeloje Majlsu Dejvisu (Miles Davis) kadaje ostvario muziku za film Lift za gubilište, kojaje vanredno funkcionalna filmska muzika. a istovremeno predstavlja i vrhunacu Dejvisovom stvaralaštvu tog perioda. Mislim da nije slučajnost što se tu radi baš o džez muzici, Realizovaje ove muzike sprovedenoje kao neka vrsta motivisanog džem sejšna čiji je emotivni podstrek potekao od sadržine slike. Došlo je do srećne katalizacije u

192