RTV Teorija i praksa

međuratnom razđoblju, pretvorila se, postepeno, u sećanje na Sefarde uopšte i, posebno, na negdašnji život i egzistenciju sarajevskih Sefarda. Kao što je poznato, Sefardi su etnička grupa južnoevropskih Jevreja, potomaka izbeglica iz Španije i Portugalije, što ih je krajem XV veka prognao katolički španski kraljevski par Ferdinand i Izabela. Oni su se naselili u predelima negdašnje Otomanske imperije. Od ostalih Jevreja u Evropi (Aškenaza) i autohtonog jevrejskog elementa na Srednjem i Dalekom istoku razlikuju se tradicijom, ritusom, saobraćajnim jevrejskim jezikom i izgovorom klasičnog hebrejskog jezika. Naselivši se po svim kontinentima sveta oni su nastavili da neguju svoju tradiciju. Tako je bilo i sa sarajevskim Sefardima, pa je i Laura Bohoreta Papo pisala na judeo-španskom jeziku pesme, drame i druge prozne tekstove, pored ostalih i onaj pod naslovom Sefardkinje u Bosni iz 1931. Sefardi su nastavili da pevaju romanse na španskom jeziku, a i nošnja im je imala specifične elemente. Autori dokumentarne emisije Bohoreta i njenf ukupno uzev uspeli su da ožive sećanja na sarajevske Sefarde i, posebno, na ličnost i stvaralaštvo Laure Bohorete Papo. Tako su uspomene na pesnikmju u emisiji govorili Rikica Ovadija, Bončina Papo, Moric Montiljo, Leon Maestro i Momo Jovanović. Bilo je teško prikupiti ta sećanja, jer posle fašističkog istrebljenja u toku drugog svetskog rata u Sarajevu je ostalo malo Jevreja. Ali, autori ove emisije nisu koristili samo usmena kazivanja: nastojali su da slušaocima predstave i pojedina književna ostvarenja Laure Papo. Tako su slušaoci, pored stihova, mogli čuti odlomke iz njenih pozorišnih komada koje su izvodili glumci Reihan Demirdžić, Nada Đurevska, Anđelka Šarenac, Halima Mušić, Mladen Nelević, Irina Dobnik, Amela Milunović, Marina Pečar i Ismar Tukić. Dobro je Sto je reditelj Ovadija insistirao da glumci te tekstove govore u stilu koji nam je omogućio da u punoj meri asociramc na amatersku glumu. Јег, te komade, naročito dramu Esterka, izvodili su, početkom tridesetih godina našeg stoleća, amateri, uglavnom Sefardi iz Sarajeva. Predstave su pnređivali i u sarajevskom Narodnom pozorištu, a sa uspehom su gostovali u Beogradu, Pored stihova i fragmenata iz pozorišnih komada u ovoj emisiji mogle su se čuti i stare pesme i romanse Sefarda, u tradicionalnoj inlerpretaciji, na judeo-španskom jeziku, Emisija Bohoreta i njeni oživela je uspomene na jedan. na žalost, iščezli svet koji je životu u predratnom Sarajevu davao posebnu boju. Bilo je reči i o tome kako se nekad

18