RTV Teorija i praksa

Sve bliže ekranu Dikinog televizora, dok se ekrani ne „izjednače”. Ljiljana Marković Kadar se širi, do Ljiljane sedi natapirana, izlakirana i našminkana Kika (UDEŠENA ZA SNIMANJE), kao spikerka

LJILJANA: Dobar dan, dragi naši gledaoci! U opštoj akciji opismenjavanja, mi smo odlučili da u studio pozovemo jednu drugaricu... Ona će vam se sama predstaviti... КПСА: Kika Bibić. LJILJANA: Drugarica Kika Bibić je, takođe, skoro naučila da čita i da piše:... Je Г tako, drugarice Bibić?... KIKA: Da, tako je... Naučila sam ali još treba da učvrstim. LJILJANA: Drugarica Kika Bibić sticajem okolnosti je dobila veliki broj pisama o kojima bi ona sama htela nešto da vam saopšti. Izvolte, drugarice Bibić. KIKA: Ja stanujem u Takovskoj ulici kod svoje sestre i zeta. Moj zet je u stvari advokat... i jedna trafikantkinja iz naše ulice tamo proširila je glas da ja od svoga zeta mogu dobiti odgovore na mnoga pitanja... Tako su meni, zahvaljujući samo toj trafikantkinji koja ne zna da ćuti, stigla mnogobrojna pisma... Imam veliku sreću, eto... da svima vama koji ste mi pisali odgovorim preko televizije...

155