RTV Teorija i praksa

delom protiče u znaku kolektivnih pljački. Vode se lokalni ratovi. Ja ne znam njihov broj, ali kažu da je od završetka drugog svetskog rata vođeno na desetine lokalnih ratova, čak je vođen i jedan fudbalski rat oko nekog penala, vodile su ga dve državice. Naravno, sve su to kolektivne pljačke. Postoje u socijalno-političkom miljeu i pokušaji kolektivnih pljački koje se ne vode u vidu rata. Recimo - kada bi se stalež poštara dogovorio da poveća tarife za telefonske razgovore iako za to ne postoji ekonomsko opravdanje. A. Š.: Radiš na Televiziji, zar se ne plašiš asocijacije čitalaca? R. P.: Da, mogli bismo mi na Televiziji da se dogovaramo, mi stalež TV Ijudi da se dogovorimo da povećamo pretplatu preko granica ekonomskih tolerancija. Svi bi rekli; eno, kolektivna pijačka. Mada ja mislim da je pretplata zbog inflacije uvek manja nego što ta skupa elektronska sprava - televizija košta. Da/a mi je катеп u bubregu. Izbacio sam ga srećom, čajevi od štipskog travara odlični su za bočne efekte rada na televiziji. Ali, zahvaljujući televiziji putovao sam u Rio (1969), u Hamburg (1971. na slikama 2 i 3), u Madrid (1972),’ u Sibinj (1980) i u Stokholm (1982). Samo dvaput su mi za ta putovanja dali i kameru. Glupo: TV čovek ide u svet bez категе!

163