RTV Teorija i praksa

teorije koji pokazuju čoveka kao biće sa autonomnim svojstvima. Autorka takođe razmišlja o aktivnosti čoveka u sticanju znanja, o novom modelu delovanja u ovoj oblasti, novoj organizaciji vremena i novom shvatanju prostora. Ona nastoji da odredi realnost prognoza u kojima se civilizaciji markonijeve ere pripisuju stvaralačka svojstva i razmatra efikasnost savremenog sticanja znanja kao faktora koji utiće na stvaranje novih veza čoveka sa svetom. U članku „Savremena gradska kultura i komunikativne funkcije umetnosti” sovjetski naučnik Nikolaj Hrenov razmatra kako film i televizija, kao umetnosti koje u gradskoj kulturi imaju značajne komunikativne funkcije, zadovoljavaju kulturne i emotivne potrebe čoveka. Kšištof Lukasjevič (Krzysztof Lukasiev/icz) u članku „Koncepcija mase i publike”, govori o idejama poznatog francuskog sociologa i pravnika Gabrijela Tarda, koje s tačke gledišta proučavanja komunikacije među Ijudima izazivaju veliko interesovanje. Rekonstrukcija Tardovih pogleda, koju je izvršio Lukasjevič, pre svega na osnovu njegovog dela L'opinion et !a foule, omogućuje nam da upoznamo istorijske izvore savremene teorije komunikacije, a francuskog sociologa posmatramo kao jednog od preteča nauke o komunikaciji. U odeljku „Materijali ispitivanja” objavljen je „Izbor jezičkih elemenata u televizijskim tekstovima” Vladislava Slivinjskog (Wladyslawx Šliwinski), saradnika Jagjelonjskog univerziteta. U ovom članku Slivinjski je dao karakteristike paradigmatičnih i sintagmatičnih veza koje predstavljaju sintaktičke inovacije. Svoja ispitivanja vršio je na televizijskim tekstovima koji su se odnosili na proizvodni rad. Autor konstatuje da se u rečenicama ovih tekstova najčešće mogu naći komplikovane reči, umesto jednostavnih leksičkih i sintaktičkih elemenata kakve bismo očekivali. Interesantno je da se podjednako komplikovano govori o prostim radnjama koje na primer obavljaju proljoprivrednici na njivi, kao i o

183