RTV Teorija i praksa

tribinom ispred Palate Federacije. Koje bi se sve vizure otvorile sa кашега postavljenih na visoke solitere? Kolika bi masa gledalaca mogla da se smesti duž trase i svojim prisustvom uveliča. ovaj svečani čin? Kako bi na TV gledaoce delovali obrisi Novog Beograda, Kalemegdana, геке, mosta? Pretpostavljam da bi se „sužena slika" raširila. 2. Rastojanje ešelona je več pominjano pa ga neću ponovo elaborirati. Ali pitanje međunarodnog tona zahteva analizu. Komentatori su insistirali da budu na „Иси mesta". Neposredno uz komentatorske kabine bio je smešten orkestar, pa se moglo pretpostaviti da će njegov ton ulaziti u komentatorski, isto kao i bat koraka, kao i zvuk motora, ili zveket tenkovskih gusenica. Predlog da komentar ide off tube glatko je odbijen, iako je jasno da bi međunarodni ton miksovan sa studijskim bio neuporedivo boljeg kvaliteta. O intenzitetu da i ne govorimo. 3. Treća „mala" greška bila je tekstualna identifikacija ne samo komandanta Parade, komandanta ešelona (što je svakako i trebalo učiniti) već i komandanata podešelona. Ovakav „koncept" teksta zahtevao je određenu sliku a u nedostatku vremena nije omogućavao „male priče" o običnim Ijudima iz stroja. 4. Duboko sam übeđen da bi tekst (koji je bio unapred napisan) dobio potpuno drugu dimenziju da su ga čitali spikeri. Posebno je pitanje da li u prenosu uživo treba samo čitati unapred pripremljen tekst. Siguran sam da ne treba! Dve godine kasnije. Dovoljno vremena da se stvori distanca, dakle kritičan odnos prema događaju. Bez obzira na zamerke iznete ovde, prava slika Parade ipak se našla na ekranu. Ko u to ne veruje neka pogleda snimak. Jer, vreme u kome živimo vreme je video rikordera. Podvale dakle nema.

26