RTV Teorija i praksa

Jelašin Sinovec

TV NEOTENIJA - MEDIJ BEZ IDENTITETA

Svi bio-psiho-socio i kulturni fenomeni imaju svoje određene razvojne pretpostavke, koje u vidu strogih standarda predstavljaju pouzdane kriterije i parametre njihove pune, delimične ili nedovoljne ostvarenosti. Ako, na primer, civilizacijski tokovi, kakav je slučaj u nas, istorijski krenu u suprotnom smeru - to jest, umesto da se grad infiltrira u selo, dođe do procesa obratnog smera (što je karakteristično za prelaz iz feudalizma u građansko društvo) - onda će taj de-generativni smer takođe generisati efekte suprotne od, recimo, onih koje je Karl Marks genijalno predviđao za razvijeno industrijsko društvo sa proletarijatom gradske provenijencije. Sličnu nezrelost ili, nazovimo je, de-standardizaciju uočavamo u razvoju onih živih organizama koji i u poodmakloj dobi zadržavaju svoj embrio-uterino-fetalni ili infantilni status, što je opštepoznato kao pojava i sindrom neotenije. Biti na visini zadatka, i civilizacijski zadatog „civilizacijskog standarda" i modela, kada je reč o televiziji kao neospornom reprezentantu nove postgutenbergovske elektronske ere, znači apsolutno i do maksimuma preferirati pravu, tj, autentičnu, medijsku vokaciju, odrednice, performanse, prerogative i imperative njenih karakteristika, funkcija i efekata, koji se bitno sastoje u

27