RTV Teorija i praksa

sopstvenorn dubinom možemo da izmerimo dubinu partnera u dijalogu. Samo sopstvenom iskrenošču možemo da izazovemo odgovarajuču iskrenost. Kako je samo ukorenjena uspavljujuča iluzija o tome da je lako raditi na televiziji - dovoljno je samo da se bude interesantan čovek! Treba stalno na ekranu pratiti Ijude u čiju izuzetnost ne sumnjaš, ali čiji su gestovi sputani, poze neprirodne, a iskazi deprimiraju svojom ordinarnošču. Iskusni gledalac več ođavno zna da jedan te isti naučnik, zemljoradnik ili reditelj u razgovoru sa raznim voditeljima izgleda kao čovek različitog kulturnog nivoa, erudicije, stepena oštroumlja. Karavno da se ne radi o kulturi i erudiciji samog novinara, več o njegovoj sposobnosti da te osobine oceni kod sabesednika. Englezi voie da pričaju kako je samo posle dva sata razgovora sa Gledstonom svaka sabesednica odlazila od njega uverena da se srela sa najpametnijim, najprivlačnijim i najlepšim čovekom Engleske. Posle dva sata provedena u društvu Dizraelija nijedna nije više sumnjala da je on razgovarao sa najpametnijom, najprivlačnijom i najlepšom ženom Engleske. Talenat Dizraelija bih nazvao talentom intervjuera (a što se tiče Gledstona ovde bi se moglo govoriti o ne tako niskom priznanju televizijskog komentatora, ali ovo je več tema druge priče). (Izknjige: Sergej Muratov, Dijalog. Televizijski razgovori u kadru i iza kadra, Moskva, Iskusstvo, 1983, str. 69-78) Prevela s ruskog

Milica Glumac-Radnovič