RTV Teorija i praksa

reč i o tome, utoliko pre što me u poslednje vreme sudbina tog osnovnog programskog sadržaja sve više zabrinjava. Naime, traga se više za nekim novotarijama nego za novinama. Pa čak ni to ne bi bilo loše da se sve češče ne polazi linijom manjeg otpora, a pri tome zaboravljaju i najosnovnija pravila ovog, znamo, veoma preciznog zanata. Mnogi će se setiti kad smo рге tri godine ovde u Ohridu, takođe u zvaničnom razgovoru, slušali prave ode „džinglu", kako lepo nazvasmo one iz sveta preuzete muzičke zavese za pomoć u uređivanju govornog programa. Tada takođe osta neosporena teza da generalna najava, kako najčešće zovemo uvodni deo emisije, ne sme da bude sadržajna, nego da samo nagovesti o čemu čemo kasnije govoriti. Naravno, ako odmah saopštimo suštinu, slušalac nema potrebe da nas prati do ктаја emisije. Kao da če mu interesovanje biti veće ukoliko mu u najavi ne kažemo ništa. Sve češče se zapaža da se zbog najobičnije posete „svog" političara, događaji dana u drugoj republici, pa čak i federaciji zapostavljaju. Da ne pominjem u nekim prilikama übacivanje i sasvim beznačajnih događaja kojima se uz suprotan efekat gradi slika o našem zajedništvu. Da ne zanemarim atraktivnost po svaku cenu, ali moram da kažem da se u informativno-političkoj emisiji nađe i pobrka sve i svašta, pa mi se ponekad učini da će ta, po mom shvatanju veoma teška i odgovorna profesija, zvana urednik emisije, biti svedena na krajnje formalnu ili čak da će biti ukinuta. NIKOLA MIRKOV (Beograd): Radio je najbrži medij, to je njegova karakteristika koja bitno utiče na njegovu prirodu. Drugo, radio je, po mom dubokom uverenju, najautentičniji medij. Čovek je na njemu onakav kakav jeste. Seljak za raikrofonora će govoriti svojim jezikom, nećemo moći da ga postavimo u unapred pripremljene teze onoga što želimo člankom da kažemo. Treće, to je najotvoreniji medij koji ima neverovatne mogućnosti. Slušalac je u prilici da reaguje u istom trenutku kad poruku emitujemo. Četvrto, to je najnepretenciozniji medij, on npr. ne zahteva onakvu pažnju kao televizija. To su moći radija, a u isto vreme su i njegove nemoći, jer što je brzo to je i kuso. Počesto svoje najbolje tekstove nikad nismo napisali zato što nemamo vremena. Ako želimo da budemo najbrži teško da imamo mogućnosti da

10