RTV Teorija i praksa

mestu 6 . Naročito sam termin „primenjene umetnosti” na kome autor toliko insistira, neologistička je konstrukcija koja spada među jezičke apsurde, u običaje da se stvar imenuje po svojoj najuočljivijoj pojavnosti. Foht (Focht) veoma lucidno rasvetljava ovo pitanje: „ако je ,primenjena umetnost' zaista umjetnost, ona tada nije primenjena i u nazivu imamo slučaj contradictio in adjecto” (Tajna umjetnosti, Zagreb, 1976, str. 47). S druge strane, ukoliko umetnost uopšte može biti na nešto „primenjena” onda je ona to na čoveka, buduči da iz njegove potrebe i kreacije proizilazi, ali to onda znači da je ona „primenjena” već po samoj svojoj suštini - dakle „primena” je imanentno svojstvo svih umetnosti, i sve umetnosti pa ne može biti reči ni o podeli na „čiste” i „primenjene” (kao kod Baronijana), niti pak to može usloviti njena upotrebna vrednost, buduči da se ~sva umetnost prodaje”. Baronijanova konfuzija nastaje naročito pri razmatranju odnosa između zanatskog i stvaralačkog aspekta umetnosti te on, trudeči se da ga razjasni, „primenjenoj muzici” pojmovno određuje mesto na širokoj kliznoj skali koja varira od „umetničkog zanata” do „zanatske umetnosti” priznajuči i sam da se „zanat neki put diže na nivo umetničkog stvaralaštva, isto kao što i umetnost može da se svede na puko prakticiranje

6 Umesto autora to u predgovoru čini recenzent Dević citirajući Baronijanove sledeće redove: „Sinhrona ili asinhrona funkcija muzike u odnosu na sliku, tekst ili neki drugi oblik izražavanja predstavlja jednu od najčešćih formi korespondiranja muzike sa drugim umetnostima, što je jedan od uslova postojanja muzike kao primenjene umetnosti” (op. cit., str. 16). Ovo definicija ne može biti, pošto obuhvata samo „jedan od uslova” i direktno protivreči izjavi (samo nešto niže) da „operu, balet i, naravno, programsku muziku ne možemo obuhvatiti ovim pojmom jer spadaju u oblast autohtone muzike (sic! prim. B. S.) čija je muzička struktura od bitnog značaja dok su vanmuzički elementi prilično podređeni zakonima koji vladaju izgradnjom muzičke forme i strukture” (loc, cit.).

58