RTV Teorija i praksa

Ludrnila Frajt u Plzen. Drugi period počinje osnivanjem Elektronskog studija Radio-Beograda (1972) na inicijativu V. Radovanovića i Pola Pinjona (Paul Pignon) i uz obezbeđenje finansijske podrške od strane Trećeg programa Radio-Beograda. U tome periodu (do 1984) u Studiju radi tridesetak jugoslovenskih i desetak inostranih kompozitora. Naravno, osnivanje Studija nije značilo prekid saradnje sa inostranim centrima u kojima jugoslovenski kompozitori i dalje gostuju, ali sada na bazi razmene i radi sticanja iskustava u bolje opremljenim studijima više generacije (V. Radovanovič u Utrehtu, Ivana Stefanović u IRCAJVI-u u Parizu, P. Pinjon u EMS-u u Stokholmu. Žarko Mitrović u Njujorku). U ovom periodu Josip Magdič i Mladen Miličević osnivaju osamdesetih godina, pri Udruženju kompozitora BiH u Sarajevu, studio manjeg potencijala koji predstavlja drugi oficijelni studio u jugoslaviji. U trećem periodu izgleda da če formiranje privatnih studija nadoknaditi nedovoljno osavremenjivanje oficijelnih studija. Početak prvog perioda uobičajen je način prihvatanja avangardnih gestova: i elektroakustičku muziku, koju isprva ne prihvataju ni muzičari ni publika, prvi prihvataju stvaraoci jer se u njima najbrže odvija put od odbijanja ili neutralne trpeljivosti preko znatiželje do prihvatanja izazova. U sredini u kojoj određeni avangardni pokret nije i ponikao, može biti reči samo o pridruživanju određenoj avangardi ili o usvajanju njenih tekovina kada više nemaju avangardni status. Mavena (1957) I. Maleca i skromna produkcija jugoslovenskih kompozitora do šezdesetih godina možda još imaju značaj relativne avangardnosti - i to sa intervalom reagovanja na inovaciju kraćim nego ikad ranije - dok sve ono što jugoslovenski kompozitori kasnije ostvaruju u elektroakustičkoj muzici više nema dejstvo šoka več postaje jedan od muzičkih medija i načina izražavanja, istina i dalje praćenih primedbama o otuđenju i dehumanizaciji. Lokalna kritika još pripisuje elektroakustičkim ostvarenjima epitet avangarde, neretko u pejorativnom smislu, ali njeni pravi pobornici, koji se uspešnije orijentišu u tokovima umetnosti, niti su je pomodno prihvatali zato što je bila avangardna niti je odbacuju kada to više nije.

142