RTV Teorija i praksa

sazdavan i sazdan tako, arhitektonski, od temelja do fasade”. Sve što je ranije o Rakiču bila napisala Isidora Sekulič koristila je u predavanju za veliki auditorij koji joj je ponudio Radio-Beograd a najviše, očevidno, ono što je iz ranijeg pisanja na istu temu bila sublimirala u ogledu Rakic' poet i njegova poe ija Isidora Sekulič je slušaocima Radio-Beograda najpre rekla da se ~u jednoj svojoj knjizi Rakić ne nalazi sav ni kao umetnik ni kao čovek” i da su „močne ličnosti”, kakva je i našeg pesnika, „slojevite” i da „пе egzistuju kroz jedan dar ni kroz jedan poziv”. Prema Isidorinom mišljenju „Rakič je bio od onih koji, na svom mestu i u svojim merama, po nagonu idu u metamorfoze, u razne egzistencije”. Za egzistenciju Milana Rakiča kao pesnika koji je publikovao svoju poeziju napominje da smatra da je u suštini ~to morala biti zamorna faza” u njegovom životu, obrazlažuči taj stav na za nju karakterističan način: „Objavljivanje definitivnog i potpisanog u poeziji mučna je stvar za onog ko ima unutrašnje ironično oko. Pesrna se gradi uz stotinu protivrečnosti, i na vrhu njenu izrasta nova, bolja i istinitija pesma. Ono poslednje i pravo ne može da izađe iz čoveka, ostaje u njemu da se smeši ili plače nad onim što je objavljeno. U pesmi, recimo, opeva se stradanje neko. Ali stradanje boli, umine i prođe. Ono što ne prođe nikada, to je onaj skriveni, za večnost urezani, ako smemo reči eshatološki račun u telu i duši da smo stradali, a to baš ne da se metnuti u pesmu. To se samo u sebi peva; i nekad poetičnije od svega što poezija zapisuje. Koje čudo da čovek ironičnih unutrašnjih očiju položi рего i zatvori mastionicu!” Zanimljivo je da je Isidora našla za potrebno da razložno ukaže i na nesumnjivo manje poznatu Rakičevu egzistenciju u svojstvu reproduktivnog umetnika. O takvom Rakiču ona je imala da kaže sledeće: „Uvučen u svoj muzički studio, oblagorođavao se u samoči čistom klasičnom muzikom kao monah Rontemplacijom. Samo sam jedared videla Rakiča stvarno u toj drugoj egzistenciji, to jest, čula ga za pijanom. Onda kad se, usred razgovora, odjedared digao i neočekivano kazao ,Sad ču da vam sviram'. Beše Skarlati.