RTV Teorija i praksa

dugogodišnjeg iskustva. Da li je to bilo ono što ste VI oćekivali od televizije ili od sebe? Dragan Babič; To je pravo pitanje za svakog ko se dvadeset godina bavi televizijom, ili bilo čime, jer je primarna inspiracija savršeno različita od današnje D tom dugom rasponu postoji zamor, preispitivanje sigurnosti inspiracije i, što je verovatno najvažnije, promene društvene klime. Moj početak na televiziji bio je istraživanje i demonstriranje autorskih sposobnosti. Radeči emisije za decu imao sam na umu malu akademiju antidogmatskih pogleda na svet i prirodu. Ono što me je na početku rada sa odraslima zanimalo bio je njihov socijalni stav prema određenim problemima, i njihov položaj u društvu. Bilo mi je žao što su neki Ijudi podlegali mom melanholičnom senzibilitetu pa su zapadali u situacije koje bi se mogle nazvati psihoanalitičkim, tamo gde mi je bilo više stalo da dobijem nešto iz one oblasti koju bismo mogli nazvati socijalnom. Vraćajuči se na početak, želeo bih samo ukratko da kažem: to je trebalo da bude prilaz starijoj deci, jer sam smatrao, kao i sada, da deci predškolskog uzrasta nemam šta da kažem, zato što je to jedan asocijalan, nadrealistički nivo za koji nisam bio dovoljno zainteresovan ili nisam bio sposoban da to radim na televiziji. Nisam verovao da to može da bude interesantan ekspoze za gledaoce Vi možete da govorite o njima i za njih, ali ne i sa njima. Oni moraju da uče od večih i posvećenih. Mogao bih to vreme da nazovem romantičnim periodom televizije. A. Š.: Mislite na Dvogled? D. B.: Posebno na Dvogled. Radio sam tu emisiju deset godina i za to vreme, prema mojoj arhivi, napravili smo Ršumović i ja, a pet godina ja sam, pošto je on otišao, oko 260 emisija. A S : Taj broj je zan ašan Kaaa sn o paceli razgovor rekli ste n.i da je V aše iskustvo na televiziji slii no kao i kod drugih Ijudi koji odaberu svoju profesiju ili iir se ona, sticajern okolnosli, nametne ЛП, samirn tim što lovek ima dvcideset godinci manje on nije svestan

254