RTV Teorija i praksa

da ga tera da rnisli. Čak ni istraživanja nisu u stanju da dovoljno dobro otkriju šta to gledalište misli. A to je posledica jedne ideološki konfuzne, propagandističke televizije koja nailazi na onakvo gledalište kakvo je sama vaspitavala. Televizija danas ima pre svega narkotičan karakter, a ono što bi uistinu trebalo da daje, svelo se na jednu populističku, u ovom času, kada mi razgovaramo - pred kraj 1987. godine - populističku TV, zasičenu neznanjem, neprosvećenošću i nekulturom, nju karakteriše, kao naslednica građanske kulture, novokomponovana kultura.

Dvogled, Lugavčina, 1970.

А. Š.: Kekli ste da ne znate šta pub Lika očekuje od televizije drugo od onog što ona daje. Znači, ona dobija ono što i treba da dobije, jer je odraz celog društva. Drugim rečima, naše društvo treba da dobije novokomponovanu kulturu? D B.: Ne znam da li sam tako rekao, ali i ja mislim da svako društvo zaslužuje ne samo televiziju kakvu ima, već i vlast koju ima, budući da je ona proizvod duhovnih moči jednog društva. Na isti način, televizija koja ne brine mnogo o tome, ima i gleđalište kakvo zaslužuje.

257