RTV Teorija i praksa

onaj tamo Adam je Adam kao Adam, koji je samo Adam i opet samo Adam /PAUZA/, zauvek? /PAUZA/ Adam je Adam kao što je stolica - stolica? I tu ništa ne može da se uradi, ništa ne može da se proraeni? Sve što jeste ostaje kako jeste zauvek. Stolica, gospođo, ostaje stolica. Oh, gospođo! I GOSPOĐA: Napred, napred, na dobrom ste putu. Samo hrabro. II GOSPOĐA: I stolica je uvek bila samo stolica! I Adam je uvek bio samo Adam? /VIČUĆI/ Ali ja to nisam znala! Ja neću to da znam, ja hoću da izađem odavde. Adame, nemoj da budeš Adam. Učini nešto, čuješ li me. Kakav je to svet koji je ovaj svet zauvek? I GOSPOĐA; Antone, Antone! Baš je šteta što ovo ne možeš da čuješ? Ali, dušo moja, tužna moja lopovska gospođo, šta biste vi hteli? Da stolica, recimo, bude šolja za čaj? A šolja da se pretvori u ormar? Ali iz čega bismo pili čaj? Iz stolice, iz ormara? Hoćete li to? Oh, ja sam jedna vrlo Ijubazna domaćica. Samo recite. Ja ništa ne uskraćujem svojim gostima. Morali ste samo ranije da mi kažete. II GOSPOĐA: Adame, nemoj da stojiš. Sedi na zemlju, tako je sigurnije. I GOSPOĐA: Gledajte sada stolicu a ne gospodina Adama. Sad će stolica da poleti. II GOSPODA: Oh, Adame, gledaj: stolica leti! Ona lebdi u vazduhu. Ne, sad je opet pošla... Ona leti kao neka ptica, kao avion. Pazi, Adame, pazi; sad je baš nad tvojom glavom! Metni na glavu šešir, brzo. Metni шке na glavu. Oh, gospođo, smilujte se. Nemojte da pustite da stolica padne Adamu na glavu. Njega uvek strašno boli glava. Oh, čajnik. Moja šolja! Ali prosućc se čaj. Neće? Otkud znate? Pa vi sve znatc. Vi sve možcte. Sada sve Icti. Sve

224