RTV Teorija i praksa

stvari u sobi lete. Samo samja još na stolici. Držim se čvrsto za stolicu. Molim vas, gospođo, nemojte i mene sa stolicom da dignete u vazduh. Ja se bojim da letim. Nikada nisam letela u avionu, samo sam se šalila. Nisam bila u Veneciji, kunem se. Bila sam glupa, bila sam zla, zla, rđava. Molim vas da mi oprostite. Ja imam vrtoglavicu. Ne smemni na ringišpilu da se vozim. Čak izbegavam i liftom da idem. Liftovi su nesigumi. Šta ako se konopac prekine? Nemojte, gospođo, da me zakačite za luster, za plafon. Ali ko je video da gosti vise o lusteru i da piju čaj na plafonu! Molimvas. Oh, stolica sleće, šolja aterira na sto. Hvala vam. Biću vam za ovo zahvalna do groba. I GOSPOĐA: Dakle? Šta sam vam kazala? II GOSPOĐA: Ja vam se divim, gospođo. Ja vas mrzim. Oprostite mi što vas toliko mrzim. I GOSPODA: Ne sekirajte se, devojčice. To bar nije nikakvo čudo: bogovi se uvek mrze. Nije lako biti bog. Nije lako praviti čuda. Čovek se izlaže zavisti prosečnog sveta. Ja to odlično znam, budite sigmni. Ali, šta ćete: neko mora da bude bog. Neko mora da bude lopov, neko domaćica a neko bog. Naravno, kad sve uzmem u obzir, ja ipak više volim da budem bog. S vremena na vreme, kao za nagradu za sve druge teškoće i iskušenja kroz koja moram da prolazim, ja bivam i nagradena. Svct postaje, kao sada, odjednom lak i prozračan! Svet je ispunjen neverovatnom lakoćom! Maločas samjoš jedva mogla da podignem ovu šolju sa čajem. Čak nh jc i kašičica postajala svakog dana sve teža. Ali to je prošlost! Što da se sećam? Bože, pa vama se sigurno čaj ohladio? II GOSPODA: Popiću ovu šolju čaja odmah, gospodo. I GOSPODA; To nii je niilo da čujcm.

225