RTV Teorija i praksa

U interesu autora, čitalacai televizije naslov „Televizijski zapis' ne treba komentarisati, jer bi to bilo pogubno. U odeljku Jezik televizije" autor tvrdi da je TV ,u konstelaciji literamog i novinarskog izraza' bez sopstvenog izraza i da koristi jezik dmgih institucija, tj. oslanja se na Jezik starog pozorišta i novog filma". Neistinita je tvrdnja da TV ,ne traga za iznalaženjem novih, sebi svojstvenih govomih i jezičkih mogućnosti; u folklomom bogatstvu idiomatske logike, kaleidoskopskim reminisciranjera lingvistike i estetskom odabira leksičkog, übaštinjenog nacionalnog blaga, u sinonimičnosti reči i literamoj misli" (str. 35). Da je kojim slučajem živ Vuk Karadžić, autoru ove knjige odmah bi prilepio da ne zna ni šta je televizija, ni jezik, ni lingvistika, ni sinonimičnost, ni literatura. To isto važi i za nebulozne misli na str. 35: ,Pod snažnim dejstvom novinarske informacije (i razumajedne ,roto-tehnike"!) ona nesvesno sputava sublimnu sugestiju raznorodnih, jezičkih (estetskih) i umetničkih (etičkih) fleksija na relacije svakodnevnog govorenja, razvojni uspon reči (dakle, misli!) svodi na racionalni konstruktivizam audiovizuelne televizijske forrae elektronike i mehanike; aktivnog gledanja i pasivnog slušanja". Autor ne zna da ratio (lat.) znači razum, pa kaže .Permenentno racionalan, ali i misaon...", smatra da se frazama, uz upotrebu stranih reči, jeftino dolazi do slave učenog: .novinarski verbalizam", Jiterami egzibicionizam", ,brioidna i dinamična sprega mehaničkog gledanja", ,retorično i glagoljivo", ,registruje i formuliše (reklo bi se - informiše) gledaoca vokalitetima o redosledu slika na ekranu", pa su tu i: .rmikupnost, kao takav, odnos racija i logike prezentovanja itd. Zanimljivo je da se autor deklarativno zalaže za .lakorazumljiv" jezik TV, za književni, za neki ,nov jezik - jezik elektomagnetskog snoviđenja', a u njegovom saopštavanju upravo nema logike već prevladava romantični zanos bez istinskog razloga. Stručne i naučne primedbe mogu se izreći i na odeljke ,Audiovizuelni sitem' i ,Dijalog televizijske drame". U ovom dragom autor knjige pokazuje da se ne razume ni u

240