RTV Teorija i praksa

budućom rečju televizijske emisije, pomno registruje život van vremena' itd. Sve je autoru izmešano: filmska kamera i filmska traka, estetski nije što i umetnički, .gledalac otvara televizor po značaju i vrednosti izvesnih emisija, a ne po snazi izvesnih priloga" itd. Jedna od isforsiranih tvrdnji je i da „televizijskog gledaoca uglavnom interesuju teme iz njegove okoline, iz njegovog vremena, iz njegovog društva, tačnije, on od televizije zahteva da i na filmu, kao i u drugim emisijama, pokuša da ocrta to njegovo vreme, odnosno njega samog u tom vremenu". Kad se zaboravi, nastanu i ovakve elipse: „poezija života. Nedosanjani san vasione!", ili nastupi i ovako stanje duha: Лег jezik, kao filmski izraz, crtanom filmu nije ni potreban; to je govor slika...govor televizijskog osnovnog principa... sa puno mašte...boje...i emocije! Večiti krug..,istina...život... I, stvamost!..." (str. 79). Istinskih razloga za ovako emocionalno saopštavanje zaista nema. U.delu „Pozorište i televizija' mnogi iskazi su sumnjivi, Televizijska drama je za autora .ozbiljna prepreka za dalji razvoj i sudbinu teatra pa i filma kod nas, u našem vremenu" - što govori da autor upravo ne poznaje suštinu ni televizije, ni pozorišta, ni filma. Meditacije i bezrazložna uzbuđenja su i ovde zauzela previše mesta; „anonimna, nepoznafa ili gotovo nepoznata", „dubioznost kauzalnosti elektronike i visoke literature", „televizija svesno mši sopstvenu, dramsku programatiku mešajući razne i raznorodne stilove glumačke igre." Autorove pomke su zaista nevredne, jer i deca iz iskustva znaju da se na TV ekranu „u sasvim različitim dimenzijama odigrava se dramska radnja pred očima pozorišnog ili televizijskog gledaoca", ali ga je autor još nazvao i .scenski portal". U istom stilu su i zapažauja o „teatarskoj iluziji", o mizanscenu itd. Nespretna glorifikacija televizije sadržana je i u odeljcima o nastavi i o poeziji. Tim maštarijama čitaoce zaista ne treba zamarati. Onaj ko dođe do kraja knjige, može konstatovati da je zalud izgubio vreme, a onaj ko nije čitao - bar je pošteđen napora. Ovo su vrlo blagi izrazi za učinak ove knjige, za pometnju koju unosi u davno utvrđena shvatanja o televiziji i srodnim medijima.

242