RTV Teorija i praksa

„radiomena". Verovatno i umiranje u pedesetoj godini. Svakako i jezik kao bitno područje na kome se godinama vršila snažna transmisija političarske i političke moći. Ovo što ću sada da kažem zahteva ozbiljne analize i ne dopušta sudove od oka, ali dozvoljava da čovek ima utisak o tome. Mislim da smo imali jedan dugi period kada je i radio bio saučesnik - učesnik i saučesnik - u podvali vremena, u prevari tog običnog čoveka o kome je Tošić tako lepo govorio. Radio je bio izvan društva. I zato sada radio treba vratiti životu i uzeti ga iz okrilja politike i opšte politizacije koje nismo dovoljno svesni jer smo zaslepljeni prividom kako nismo upali u kljusa politizacije. Meni se čini da smo dugo godina imali prividno jedinstvo koje je servirano kroz zaključke i rezolucije. Pod maskom prividnog jedinstva koje je prećutkivalo ili nerado gledalo na različite stavove o delikatnim društvenim pitanjima, odvijala se, daleko od očiju i javnosti, nejedinstvena akcija, ili: jedinstvena akcija razomog delovanja prikrivenog birokratizma, prikrivenog karijerizma, prikrivenog regionalizma, prikrivenog separatizma, prikrivenog nacionalizma - tog „bodeža u srcu naroda" - kako veli Mirko Kovač u Evropskoj dozvoljava različite stavove i mišljenja ali zahteva jedinstvo u akciji sprovođenja dogovorenog. Jedinstveni stavovi rukovodstva često nisu u praksi bili garancija jedinstvene akcije, Različiti nacionalni, regionalni i pojedinačni interesi prećutkivali su, ili nisujavno pokretali delikatna društvena pitanja, politička birokratija je okretala glavu žmureći na jedno ili na oba oka, dok je svako vukao na svoju stranu zaštićen javno proklamovanim jedinstvom. Ne možemo prati mke od toga, ako smo iz toga odvađivali. Moramo i sebi postaviti pitanje, izaći sebi na istinu, da li se u našim emisijama dovoljno čuo glas naroda ili glas narodni? Jesmo li iskoristili šansu da budemo uprkos svim deformacijama, Scilama i Haribdama, istiniti? Sada kada je napravljen upad u informativni sistem, kada su novinari provalili u ono što zapravo njima pripada, svedoci smo ogromne poplave različitosti bez koncepcija. Kritička razmena mišljenja i otvoren razgovor, a ponegde i otvaranje karata, nov su kvalitet društvenog života sličan onome

33