RTV Teorija i praksa

stanovišta programa, ona je, ta perspektiva, već danas, ili, ako hoćete, za nekoliko sekundi kada se pali crveno svetlo i kada ulazimo u studio. Dakle, budućnost radija je danas, i u današnjici. Sa tog programskog stanovišta treba govoriti o razvoju radija. Verovatno je radio jedino područje u kome smo mi u odnosu na svet na svome, što se kaže. Šezdeset devet godina radija u svetu, a samo nešto manje kod nas. Razlika se nije bitno povećala, ali se može povećati ako ne budemo autentično prisutni u svakom danu. Mislim, da upotrebim i dalje tu religioznu siraboliku kojom sam počeo, da je osnovno pitanje koliko radio izražava verno svoje vreme i kakav koncept nudi slušaocu. A u onoj reportaži se kaže kako Gospa ima koncept. Dakle, pitanje je koliko radio odslikava ovo naše svojevrsno društveno raspeće. U prištinskoj dokumentamoj reportaži suočavamo se sa sudbinom devojčice koja ne može da se školuje. Ona ostaje u svom selu dok njene drugarice, imućnije, nastavljaju školovanje. Drama pojedinca, ali i društva. U sarajevskoj dokumentamoj emisiji Gde nam je pamet mladi naučni kadar odlazi u svet, beži iz zemlje u kojoj nema perspektivu. U emisiji Radio-Skoplja Deca majke Tine Ijudima ne dozvoljavaju da dođu u svoju zemlju. U emisiji Radio-Novog Sada Povratak iseljenih, ai u nekim dmgim, Ijudi pričaju o tome kako su izgnani sa svoje zemlje. Eto, to je taj križ, to su elementi našeg društvenog raspeća. Da li je radio iskoristio šansu da bude autentično svedočanstvo o tom i takvom vremenu, da izrazi potpuno to vreme? To je, čini mi se, glavno pitanje - istinitost radija. A elementi te istinitosti radija nisu samo istina i slušalac koji čeka istinu o sebi i društvu, ili samo čujnost te istine (u tehničko-telmološkom smislu) nego i tumačenje istine, i pravo da se čuje drugo tumačenje istine i ideja, i kreativnost, i tragalačka upornost, i nrogramska svežina, i odanost, i svojevrsna posvećenost

32