RTV Teorija i praksa

Godine 1986. oko 31% američkih radio-stanica koristile su jedan ili više pomoćnih prenosnika. Prema tome, sa tehničke tačke gledišta, radio je na putu da obezbedi, uporedo sa novom televizijskom tehnologijom - i kao njena konkurencija u izvesnoj meri - veliki izbor novih programskih komunikacionih i informacionih usluga, kao i da radijski medij učini znatno lakšim za upotrebu u druge svrhe, izvan delatnosti radio-stanica. RADIO U DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI Istorija elektronske komunikacije baca ružičasto svetlo na predviđanja o tome kako će nova tehnologija ponuditi veći izbor sadržaja i na taj način koristiti društvu (uporedi npr. Streeter, 1987). Stvamo iskustvo pokazalo je da se obrasci po kojima deluju mediji zapravo stvaraju na osnovu obrazaca društvenih odnosa i organizacije uređenja, kao i na osnovu potreba i očekivanja auditorija, često dmgačije nego što se predviđalo. Da pogledamo, dakle, u veoma opštem smislu, kako će društveni procesi koji su već danas uočljivi uticati na formiranje uloge radija u novom medijskoj eri. Koristan okvir za ovo može da bude, verujemo društveno-institucionalni model masovne komunikacije. Kako je ovde definisano, ovaj model: 1. određuje mesto medija u sklopu društvenih snaga koje deluju u datoj zemlji, kao i prirode njihovih odnosa prema tim snagama; 2. određuje medijske ciljeve i funkcije i vrednosti prema kojima mediji teže, obezbeđujući ukupan sklad između glavnih, nacionalnih medija i interesa vladajuće strukture;

3 Koliko je autor ovog teksta do sada uspeo đa otkrije, uticaj novog medija na radio i obratno, nije dovoljno izazvao pažnju istraživača, barem u SAD. Čak i điskusija o „rivalstvu izmedu tradicionalnog medija, knjige, filma i elektronskog medija" (Noam, 1985) jedva da uopšte pominje radio. Ista je stvar i sa mnogim studijama o modelima koriŠćenja novog medija u kontekstu opšteg ponašanja medija. Detaljnija diskusija o ulozi radija u eri novog medija moraćc da sačeka veči obim istraživanja različilih aspekala ove leme.

43