RTV Teorija i praksa

MONOCENTRIČNI SISTEM UNIFORMNE KOMUNIKACIJE Dominantan socio-institucionalni model radija, koji je nastao u ovom procesu, može se - bar što se tiče većine evropskih zemalja - nazvati monocentrični sistem uniformne komunikacije. Ovaj sistem je jednosmema, odozgo nadole, univokalna komunikacija koja u sebi nosi nepravične društvene odnose, jer formalno dodeljuje aktivnu uiogu u komunikacionoj liniji isključivo institucijama kojima upravljaju stmkture vlasti i definiše svoj giavni cilj kao održavanje postojećeg društvenog poretka. Nazivamo taj sistem „uniformnom komunikacijom" zato što većina dominantnih, radio-difuznih sistema izvršava tu centripetalnu funkciju u dmštvu, nastojeći da „definiše” i „konstmiše" stvaraost (uporedi Hall, 1983; Vreg, 1985) kako bi „propagirali i predstavljali vladajuću klasnu ideologiju" (Fiske, Hartley, 1984; 89), sa ciljem da se reprodukuje društveni poredak i da se auditorij uključi u dominantnu kulturu, vrednosti i ideologiju. Američki sistem komercijalne radio-difuzije - mada ima decentralizovanu i pluralističku stmkturu - ipak obavlja skoro istu ulogu u draštvu (Kletter, Hirschorn, Hudson, 1977; 30; Thomas, 1986) i mogao bi se opisati kao policentričan sistem uniformne komunikacije. Sve ovo ukazuje na postojanje efikasnih mehanizama političke, ideološke ili ekonomske kontrole nad radom radija, koju iraa struktura vlasti i koja je ugradena u institucijske i organizacione sheme njegovog rada. Ovi mehanizmi - koji obezbeđuju da fundamentalna uloga koju imaju dominantni državni medijski sistemi koji funkcionišu na osnovu raznih teorija o novinarstvu, budu vrlo slični - mogli bi se, sa čisto praktične tačke gledišta, smatrati važnijim u odredivanju društvenih ciljeva i implikacija radio-đifuznih medija nego što su same teorije o novinarstvu. Svima je već dobro poznata priča da se razvoj televizije pedesetih i šezdesetih godina poklopio sa brzim i sveobuhvatnim društvcnim promenama, stvarajući potrebu da se menjaju obrasci po kojima funkcionišu

45