RTV Teorija i praksa
psihološko-sociološkog aspekta naspram elementamih pretpostavki o komunikativnom, a što dalje podrazumeva i sasvim prirodno analizu estetskog ili pak teoretskog stanovišta koja su fundamentalna i suštinska objašnjeuja medija kao fenomena. Međutim, i jedan i drugi okvir podležu zajedničkoj analizi odnosa smeštenih unutar celokupnog televizijskog medija suprotstavljenog principima nekoliko drugih medijskih obrazaca ili umetničkih formi. U stvari, to je osnovno polazište u shvatanju sinkretičkog kao najkarakterističnijeg pojma koji funkcioniše u bilo kakvom procesu određenja prirode televizijskog fenomena. Isto tako i pojam komunikativnog kao suštinskog svojstva televizije neposredno funkcioniše u sprezi sa psihološko-sociološkim aspektima televizije, јег je upravo televizija na širokom pianu masovne kulture - a time i na planu masovnih komunikacija - objedinjeni koncept demokratskog procesa promena koje su se javile na prelomu iz prošloga u ovaj vek a svoju upečatljivu eksponažu doživele pojavora različitih medijskih obrazaca. Medij, to jeporuka, tvrdi Maršal Makluan (Marshall McLuhan) iznoseći gotovo proročki poglede u budućnost čije je osnovne oznake televizija anticipirala svojom pojavom. ,Sara medij pripada, dakako, u opću shemu kulturne industrije i dalje nastavlja, ali i pojačava njene tendencije koje se javljaju kod filma i radija, kako bi se potpuno obuhvatila i zarobila svest publike. Tako se približavamo cilju da se cjelokupna osjetilna građa još jednom zadobije u ogledalu i da postane pristupačna svim organima. Taj san bez snova, najcjelovitije ispunjava televizija" 4 imajući pri tom svakako u vidu i njene društvene, psihološke ili tehnološke aspekte koji se ne mogu posmatrati izolovano, već kroz objedinjeni kritički plan. Televizija bi, dakle, po tome mogla biti, gledana u okviru masovne kulture, najupečatljiviji medijski punkt. Totalitet skoro već standardnih uticajnih sfera na
4 Danko Grlić, Izazov negalivnog, Nolit, Beograd, 1986, str. 166.
99