RTV Teorija i praksa

oslobađanja od principijelnih konvencija stvaralačkog tipa u procesu preuzimanja elemenata samoniklosti, neposrednosti i istinitosti prizora u onoj meri u kojoj se neće narušiti osnovna estetska i umetnička ravan. U tom smislu „uticaj televizije na moderni film (koji nastoji da što autentičnije i čulnije odrazi stvamost i prodre u njenu unutrašnju strukturu) ne samo što potvrđuje razliku koja postoji u sadašnjem stadiju razvitka oba medija, nego još više ističe da su film i televizija samo dve stepenice ili faze u opštem razvitku tehničkih komunikacionih i izražajnih sredstava". Zato i zaključak o prožimanju ova dva medijska obrasca ne može biti izvođenje krajnje definisanih parametara, već samo pokušaj uspostavljanja određenih konvencionalnih pretpostavki o mogućnostima forme kroz koju i jedan i dragi medij opstaju u nekakvom zajedničkom obrascu masovne kulture koja je konačno u globalnom kontekstu u gotovo zastrašujućoj zavisnosti od zakonitosti tržišta, društvenih kretanja, političkih predodžbi ili pak ekonomskih referenci.

108