RTV Teorija i praksa

sledeću scenu. To znači da morate pronalaziti takve krajeve scena koji će omogućiti glumcu da iz jednog dekora pređe u drugi. Naravno, glumac ne može ni činiti velike promene u kostimu ili šminci, dok trči iz jednog kraja studija u drugi. Ne možete praviti rez na televiziji kao što to možete na filmu. Na filmu scena se snima iz četiri ili pet različitih uglova, a montažer seče i napred i nazad sa svakog od kadrova koliko mu se čini da treba. Na televiziji vi vršite rez sa jedne kamere na drugu a ne činite to za montažnim stolom. Oštri rezovi, na primer, ako se seče sa jedne osobe na drugu za vreme tclefonskog razgovora, prclaze jedan preko drugog (overlaping) i izgledaju zbunjujuće, kao što se to meni desilo u Prazničnoj pesmi. Mogućno je, doduše, napraviti oštar rez na televiziji, ali to zahteva najbolju moguću saradnju između reditelja, glavnog kamermana, miksera slike i dvojice kamermana u studiju, naravno, računajući pri tom i na glumce. Rezovi treba da budu sačuvani za ključne dramatske momente a ne korišćeni svakom prilikom. Mnogo je pametnije preći sa jedne scene na drugu zatamnjenjem, a ako imate telefonski razgovor u skriptu bolje je da ga podelitc na pola nego da ga sečete na svakoj izgovorenoj replici. To čini da komad teče sporije, ali je realizacija čistija. Osnovno ograničenje na televiziji je vreme. Jednočasovna drama je duga pedeset i tri minuta. Sve što imate da kažete morate staviti u ta pedeset i tri minuta. Pozorišni komad, kada bismo vršili poređenje, traje oko sat i dvadeset minuta, a film sat i trideset minuta. Prebačeno u jezik zanata to znači da vam je potreban samo jedan zaplet, nikada više od dva. Televizija ne može da podnese glomaznu, isprepletanu dramsku konstmkciju. Ona se nosi jedino dobro sa jednostavnim linijama zbivanja i zbog toga i sa malim i običnim momentima krize. Poslednji čin Velikog poduhvata pokazuje čoveka na ivici sloma. Možete li zamisliti tu scenu na pozornici? To je važna scena, trebalo bi da se igra u potpunoj širini i dubini. David Opatashu je pružio briljantnu kreaciju kao otac, ali u toj sceni on je fizički bio pritegnut na ustajanje i sedanje i na samo poneki korak tu i tamo. Vrlo jc tcško igrati čoveka iz koga izbija skoro sva unutrašnja napctost,

193