RTV Teorija i praksa

programa na filmsku traku snimaju se odjednom sve scene koje se odigravaju u jednom dekoru, pa bilo u njima neke povezanosti ili ne. Glumac i reditelj rade na komade i parčiće, a glumac ima vrlo malo razumevanja za ono što je radio u prošloj sceni ili za ono što će raditi u sledećoj. Zbog svega toga, sadašnje stanje u živim jednosatnim programima je mnogo superiornije nad onim koje se snima na filmsku traku. Sve dok se ekonomsko stanje na televiziji ne poboljša - dozvoljavajući smele troškove za pristojan filra - živi program će uvek biti superiomiji i egzodus u Holivud će biti odložen. Za sada se moraju prihvatiti sve slabosti radio-studija koji se koriste u televizijske svrlic. Izgleda nepotrebno reći da ste ograničeni u dekoru, zato što scenograf može da postavi onoliko dekora koliko mu je dozvoljeno. Dosta dobro možete proći sa četiri prilično detaljno opremljena dekora i sa jednim ili dva insert-dekora. Insert-dekor nije ništa drugo do dekor sastavljen iz samo nekoliko komada nameštaja sa praznom pozadinom iza toga. Na primer: jnnak izađe iz kuće i ode u kancelariju. Njegova kancelarija, zbog svih praktičnih razloga, biće sačinjena od stola sa papirima na njerau i od stolice. Scena će biti snimana izbliza imajući u vidu da će publika u svojoj mašti zamisliti kako izgleda ostatak sobe. Ako u skriptu napišete da su u sobi potrebni prozori i staklena vrata, bićete iznervirani tražeći celog dana te predmete i na kraju ćete videti da prozora nema a da su vrata drvena. Razlog za to je vrlo jednostavan: ako postoji prozor, mora postojati mogućnost i da se gleda kroz njega - a to izaziva pravljenje još jednog dekora koji će predstavljati ono što se vidi kroz prozor. Nemojte ni pokušavati da u tekst unosite požare i poplave jer vam vatrogasci i kućni savet zgrade neće dozvoliti da to realizujete. Najviše što možete dobiti je nekoliko dimnih pramičaka i malu količinu mulja. Izbegavajte eksterijere, sem ukoliko oni nisu glavni dekor vašeg komada. Džungle na ekranu izgledaju kao male biljčice u saksijama, a scena tilice je obično napravljena od kartona ili šper-ploče. Mogućnosti za pokrctanje na televiziji, iako su veće nego u pozorištu, još uvek su primitivne. Glumci bukvalno treba da trče iz jednog dekora u drugi, da bi ušli u

192