RTV Teorija i praksa

Iz kraljevskog doma u Versaju nije se videla slika ustumaranog naroda, odjednom ošinutog životom. Balkoni na uglovima, spomenička postolja, prevmuta burad postaju improvizovane govomice. Rečitosti brzo niču nasred otvorenih raskršća. Rodoljubive pesme ore se

na sve strane. Pala je Bastilja! A kadaje konačno,jedan od Lujevih ministara saopštio kralju šta se dogodilo, Luj XVI je uzviknuo: - „Ра to je pobuna!' - „Ne, Sire" odvratio je ministar to je revolucija " (muzika izlazi, pa đalje kroz muziku) A revolucija je pevala. Pesme su nicale kao pečurke, stare melodije su dobijale nove tekstove. Dve hiljade i četiri stotine napeva

nastalih u Francuskoj u to vreme, da su sačuvani, mogli bi sami za sebe da svedoče o ovim burnim zbivanjima. Karmanjola koju npravo slušamo, jedua je od najpopularnijih: njome je pariski puk slavio pogubljenje svojih neprijatelja. Uz njenih trinaest poletnih, satiričnih pa i surovih strofa, narod je igrao alegoričke igre. Stihovi: „Igrajrao Karamanjolu, živeo zvuk topova..." orili su se pariskim ulicama i kad su četiri gođine kasnije, padale kraljevske glave, (muzika kratko izlazi, pa postepeno blenduje ispod sledećeg teksta) A ove glave su, te 1789. godine, još uvek čvrsto na ramenima. Kraljevski dom još predstavlja odraz veličanstvenosti, onako kako ga je zamislio i udesio Kolber radi bezbednosti prestola i podaničkog poštovanja. (üblendovati muziku Ž. F. Ramoa)

200