RTV Teorija i praksa

Akademiju Republika nije menjala. Ona ju je jednostavno ukinulaS. avgusta 1793.

U isto vreme, shvatajući kakav podstrek rodoljublju može da bude opera, to „veličanstveno muzičko čudovište koje se obraća svim čulima" Konvent se nije uplašio deficita od 362 977 livara i određuje novčanu potporu stavljajući time ореш pod zaštitu glavnog veća koraune. Zadatak opere je, naravno, da „očisti muzičko pozorište od svih dela koja bi vredala načela slobode i jednakosti i da ih zameni rodoljubivim dclima'. I opera jc u rodoljublju počcla takmičenje sa pozorištem. Vrlo brzo je sebi stvorila repertoar u tom smislu. Ređaju se naslovi: Sveta Ijubavi otadžbine, Sta može sloboda, Ustanovljenje Francuske republike i slični, a namirisane i doterane vernike Giuka i Pičinija na galerijama smenjuju sankiloti. Ukidaju se prednje lože koje zamenjuju kipovi Jednakosti i Slobode, ostale lože se povezuju sa galerijom, a zavese su izbrazdane trobojnim prugama... A daleko od Pariza, na bojištu kod Tulona jedan dvadesetčetvorogodišnji potponičnik svojom hrabrošću i veštinom stiče iznenadnu slavu i dobija čin brigadnog generala. Niko ni ne sanja da će jcdnog dana upravo on zadati poslednji udarac francuskoj revoluciji, razočaravši nmoge, pa i slavnog kompozitora koji briše već napisanu posvetu. (muzika: Betoven - Eroika, fragment prvog stava) Još 1. decembra 1789. godine, u Narodnoj skupštini, lekar-poslanik po imenu Gijoten izrekao je čuvene rcči; „Iznhslio sani mašinu koja vani skinc glavu, a vas i ne zaboli". - Na ove reči, narod je odmah odgovorio šaljivom pcsmom: Gospodin Gijoten, taj veliki lekar, koga mori Ijubavprema hližnjem, kaže: Napravio sm mašinu, ira la la, tra la la Koja skida glave, tra la la, tra la la Odjednom te udari Da i ne primetiš...

213