RTV Teorija i praksa
svom rodoljublju' i da mu se povratc gradanska prava koja dželati nisu imali. A narod je dolazio da glcda to ,čudo od tehnike" i pljeskao odrubljenim glavama. Pa i to je postalo obična stvar: - .Ujutru se giljotiniralo, a uveče se nisu mogla dobiti mesta u pozorištu" - pisala je Kerubinijeva žena kompozitoru Ferdinandu Hileru. Teror je slavio krvavi pir. Ali, kao što to, srećom, biva u istoriji, tama i svetlost se smenjuju i rađaju jcdna drugu. Istoga dana kada je u Parizu prvi put giljotina odsekla glavu živom čovcku, na frontu u Strazburu rodila se jedna pesma. (üblendovati muziku) Pesma koja će übrzo postati simbol ne samo francuskc revolucije i plemenitih idcja kojc su je nadahnule, već i mnogih dmgih revolucija širom sveta u danima koji su dolazilil. Ona je učinila da reči „sloboda, jednakost, bratstvo" ostanu trajno nadahnuće, a njena mclodija peva se stojeći ne samo u Francuskoj već i na ostalim meridijanima, uključujući nedavno i trg Tjenanmen u Pekingu. Stoga ćemo, na kraju današnjc emisije, poći tragom ove jedinstvcne, vcčno živc pesmc. (muzika - Marseljeza) U noći između 24. i 25. aprila 1792. godine ncposrcdno posle francuske objave rata austrijsko-pruskoj koaliciji, francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil u domu strazburškog župana ispevao jc pcsnm za koju sc može reći da je ostala zapisana na prvoj stranici istorije internacionalnih revolucionarnih pesama - Marseljezu. Ova pesma koja se u početku zvala Koračnica rajnske armije imala jc svojc uzorc na kojc se oslanjala. Bilc su to, u tekstualnom poglcđu, dvc Rasinovc tragcdijc Ester i Atali i melodija iz uvcrtirc za oratorijum Ester Žana Grisona. To donckle razrcšava vcčmi dilcmu kako to da autor Marseljeze Ružc dc Lil ni pre ni poslc toga nikada nije napisao nijcdnu drugu kompoziciju koja bi zasluživala da budc zapamćcna, a ovom jcdnom jc zaslužio bcsmrtnost. Pa ipak, mora sc rcći da jc njcgova slava u svakom slučaju potpuno zaslužcna jcr je оп, bcz obzira na uzorc, ovoj mclodiji uđahnuo život. Ova pcsma jc svojim
215