RTV Teorija i praksa

Rukopis је bio „fiktivan" u smislu da je govorio o događajima koji se još nisu desili. Ali autor kao cilj nije postavio zabavu. Umesto toga, u planu je bilo da se motivišu pojedinci da učestvuju u planiranju projekta WHCR za organizovanje stanice koja bi funkcionisala na principima veoma radikalnim po forrui i sadržaju. I. ŠTA JE WHCR? A KAKO JA DA SE UKLOPIM? WHCR je radio-stanica Siti koledža u Njujorku. Emitujemo program na frekvenciji od 90,3 na UKT kao stanica male snage od 10 W. Ovo znači da ćete možda imati teškoća u prijemu signala čak i ako stanujete sasvim blizu Siti koledža. (Želeli bismo da možemo da učinimo više, ali ne možemo mnogo više, jer Federalna komisija za komunikacije zahteva od nas da emitujemo na način koji mi sada, uglavnom, primenjujemo.) Ove jeseni počinjemo eksperimentalni rad našeg pravog programa. To znači da isprobavamo svoje ideje i program, a da nismo još definitivno utvrdili kako će sve funkcionisati u budućnosti. Smatrali smo da nam je potrebno nekoliko meseci da bismo bili sigumi da znamo šta radimo. Tako, ako ste nas prvi put čuli tada, molimo vas da pokušate da nas sada ponovo slušate. Videćete da smo mnogo toga promenili, što će vam se, nadamo se, dopasti. (Svakako nam recite ukoliko vam se dopada, a recite nam i ako vam se nešto ne dopada.) Kada su konačno krenuli telinički i koncepcijski eksperimenti počeli smo da razmišljamo šta znači biti Jokalna radio-stanica". lako smo o tome mnogo puta razgovarali u Koledžu tokom skoro deset poslednjih godina, a ponekad u Harlemu sa našim poteucijalnim auditorijem, znali smo da nećemo moći dobro da odgovorimo na to pitanje sve dok stvarno ne počnemo da emitujemo program i ne isprobamo ga. Zatim je trebalo razgovarati sa svima sa kojima je bilo moguće o stvarima koje smo isprobali, da bismo videli koliko dobro funkcionišu i da bismo izmenili ono što nije bilo u redu. Ako ste čitali ovaj Koncepcijski priručnik stanice WHCR u prvim mesecima 1987, možete da vidite rezultate naše

49