RTV Teorija i praksa

Možda jesmo, ali mi ne mislimo tako. Podrška slušalaca u tom iznosu jeste veliki zhtev. U suštini to će zavisiti od toga šta ćemo mi činiti za zajednicu tada. A možemo i hoćemo da pokušamo da pronađemo i druge izvore novca. Ali ono što želimo da shvatite jeste da je susedski radio radio koji pripada i radi za zajednicu. To znači da zajednica treba da podržava svoju radio-stanicu slušanjem i komentarima o programu, dobrovoljnim radom na projektima i novčanim prilozima za pokrivanje finansijskih potreba stanice. Prema tome, susedski radio nije hesplatan. Ali nije ni komercijalni radio, kao što smo već pokazali. Razlika je u tome što mi otvoreno govorimo o tome koliko koštamo, a komercijalne stanice ne. V. CILJEVI STANICE WHCR U prethodnom odeljku objasnili smo vam zašto stanica WHCR nije besplatna. Sada želimo da vam kažemo kako je stanica WHCR „besplatna". Da bismo to učinili potrebno je da bacimo jedan pogled na razne načine funkcionisanja radija na drugim mestima u svetu. Izvan Sjedinjenih Država nijedna druga zemlja nema tako rezgranat komercijalni sistem kao mi. U mnogim zemljama vlada upravlja sistemom, delimično ili čak monopolistički. Kao odgovor na jaku državnu kontrolu, neki Ijudi koji se zanimaju za radio koji više odgovara potrebama zajeduice - naročito u Zapadnoj Evropi i Japanu - pokrenuli su sopstvene stanice koje nazivaju „besplatnim radiom". Sedamdesetih godina u Evropi, predvođene grupama prvo u Italiji a kasnije i u Francuskoj, stanice su počele da emituju program ilegalno. Vlasti su zatvarale ove stanice, hapsile učesnike i konfiskovale opremu. Ali sredinom i krajem sedamdesetih bilo je na stotine besplatnih radio-stanica, a te stanice su u nekim slučajevima imale jaku podršku zajednice. Konačno, zakon je promenjen u Francuskoj i Italiji tako da su neke od novih stanica legalizovane. U Italiji mnogo lokalnih komercijalnih stanica počelo je da rađi posle donošenja novog zakona. Neke od zvanično

63