RTV Teorija i praksa

nelegalnih nastavile su da emituju program, a krenule su i nove nekomercijalne stanice. Prema tome kada govorirao o „pokretu besplatnog radija" u Francuskoj i Italiji (ili Zapadnoj Nemačkoj), mislimo na grupe koje nastoje da radio postane deo manjeg geografskog regiona nasuprot nacionalnim, državnim, monopolističkim stanicama. „Besplatan radio" je blizak konceptu i stavovima o onome šta bi radio trebalo da bude. Ovo takođe važi za Japan. Ali zanimljiva razlika jeste u tome što Japan ima drugačiju zakonsku situaciju, tako da ove besplatne radio-stanice, koje se naizvaju „Mini FM', emituju program za područje od nekoliko blokova a ne nekoliko milja kao u Evropi. U Tokiju, kao i u Njujorku, nekoliko blokova može da znači 20 000 stanovnika. Ovakve stanice često nastoje da budu centri zajednica, tako da nekad Ijudi budu toliko poneseni diskusijom na radiju da dojure u studio koji je obično u kafeu ili robnoj kući, da bi se uključili u razgovor. U drugim zemljama ima dmgih modela koji su uticali na stanicu WHCR. U Skandinavskim zemljama, naročito u Švedskoj i Danskoj, male lokalne komunalno orijentisane stanice postoje po celoj zemlji. One se zovu „Narradio' ili susedski radio. U Jugoslaviji mesne zajednice i druge organizacije kontrolišu lokalni radio, a radnici sami upravljaju radom stanica. Sjedinjene Države i Kanada uticale su na nas, takođe. Ne toliko komercijalne stanice, koliko komunalne radio-stanice. Ima nekoliko desetina stanica i u SAD i u Kanadi koje otvaraju svoje studije članovima zajednice dajući im mogućnost da učestvuju u piogramu. U mnogim komunalnim stanicama savet zajednice određuje politiku stanice. Održavamo veze sa još jednom susedskom radio-stanicom u Filadelfiji, zove se WPEB, koja pokušava da uradi isto što i mi. Ali da budemo precizni u tome šta stanica WHCR „pokušava da uradi”. Ovo su naši ciljevi kako smo ih definisali u svojoj Povelji početkom 1986: da emitujemo vesti, informacije, obrazovui i kulturni program koji odgovara potrebama našeg susedstva i univerzitetske zajednice, Harlema i Siti koledža;

64